Kuga u Sremu na kraju 18. veka, krečenje stana,
ljubavna avantura Lorensa Darela sa suprugom rukovodioca koji završi na Golom
otoku, susret muškarca i žene posle gotovo pet decenija – neki su od zapleta dvanaest
romana, uvrštenih u uži izbor za ovogodišnju NIN-ovu nagradu.
Glavni junaci kreću se po novobeogradskim blokovima,
solunskim kabareima i frontovima Prvog svetskog rata. Lutaju po krhotinama raspale
zemlje, vraćaju na bodljikave staze detinjstva i gube u ludilu svakodnevice.
U širokom žanrovskom luku, od „hajdučkog vesterna“
do povesne priče, uvlače u sebe obrasce kolaža, hronike, bildungsromana…
Književnici Vule Žurić, Slobodan Vladušić, Vladimir
Tabašević bili su prethodnih godina u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Baltimor Jelene Lengold bio je u širem izboru,
a dela Žarka Radakovića više su se puta našla na različitim listama.
Zoran Ćirić bio je laureat 2001, a Slobodan Vladušić jedini je pisac iz ovog kruga
s višegodišnjim mandatom u NIN-ovom žiriju kritike. Premda su se okušali u drugim
književnim vrstama, s romanom-prvencem u konkurenciju ulaze Branka Krilović, Lana
Bastašić, Saša Savanović. (Filmski reditelj
Goran Marković objavio je ranije kratki roman Tito i ja.)
Sledećeg četvrtka štampaćemo razgovore s autorima koje Tamara Krstić, Marjan
Čakarević, Branko Kukić, Ivan Milenković i Zoran Paunović proglase finalistima. Nakon što 14. januara, oko podneva, bude saopštena konačna odluka, fotografija šezdeset petog dobitnika NIN-ove nagrade naći će se, po tradiciji, na naslovnoj strani magazina.
Za fotografije članova žirija nije predviđeno to mesto, međutim, na naslovnici NIN-a, drugim povodima, bili su Borislav Mihajlović Mihiz, Igor Mandić, Bogdan Tirnanić, Gojko Božović…
Borislav Mihajlović Mihiz bio je u žiriju od 1954. do 1970; potom i počasni član. („Mihiz“ se kao epizodista pojavljuje u romanu Branke Krilović!)
Igor Mandić dodelio je nagradu Milošu Crnjanskom (1971), Danilu Kišu (1972), Antoniju Isakoviću (1982), Dragoslavu Mihailoviću (1983), Dubravki Ugrešić (1988) i Vojislavu Lubardi (1989).
Bogdan Tirnanić bio je u sazivu kada je priznanje uručeno Živojinu Pavloviću za Zid smrti (1985) i Vidosavu Stevanoviću (1986), a Gojko Božović žirirao je 1995. i 1996. (laureati su bili
Svetlana Velmar-Janković i David Albahari).
(NIN, 3.
januar 2019.)