Jedna priča!
Stara fabrika flipera

 

Mi smo stari igrači flipera. Život posmatramo kroz staklo. Naš svet je naheren: šarena površina kosine od tri do sedam stepeni. Prepoznaćeš nas na ulici. Gledamo iskosa, najčešće u pod, nikada dalje od jednog koraka.

Namerno pišem mi, misleći na Maxa i sebe, iako njega već dugo nema.

Marta, tetka moga oca, unosi tanjir na kojem su tri paštete sa sirom, pripremljene za gosta koji je banuo u naš stan na Petlovom brdu. Zavalio se i podigao noge na krevet.

Tako smo ga nekako i zamišljali. U orginal farmericama, šarenoj majici i crnoj kožnoj jakni s nalepnicom na leđima. Goran, Maxov čuveni ujak Gox, programer iz Atarija, genijalac koji je pravio video-igre i jurio sisate plavuše po plaži, ne ispuštajući džojstik iz ruke.

Raditi sedamdesetih i osamdesetih u Silikonskoj dolini značilo je više nego biti rok zvezda, napisali su jednom u nedeljniku Tajm. I mi smo znali da odlepimo kad god smo pričali o Goxu, igrajući igrice u seoskoj fliperani.

Prvi red – četiri aparata, drugi red – tri flipera, u sredini – bilijarski sto, presvučen crvenom čojom. Dok smo pokretali džojstik, pritiskali crvenu i žutu tipku na automatu, ubijajući vojnike, preskačući burad koju baca veliki majmun i plesali u ritmu Majkla Džeksona, zamišljali smo kako će se na vratima pojaviti slavni Goran, ujka Gox, možda programer neke od naših igara. Ubacivali smo žeton za žetonom, crtajući u glavi mape etapa, uglove iz kojih su iskakali zombiji i nindže.

Insert coin. Pojavio se dvadeset godina kasnije, poput igre na koju su svi zaboravili. Kada sam ga prvi put ugledao kroz špijunku, zaista je bio pomalo shaggy; maljav, rutav i kosmat, kako su u članku opisivali te stare, zaboravljene, arcade majstore.

Marta mu je nepoverljivo pružila tanjir s ispečenim lisnatim testom. Nije se pridigao. Prihvatio je paštetu i počeo glasno da žvaće. Mrvice su mu padale na majicu i kožnu jaknu. Tetka moga oca prekorno ga je pogledala i demonstrativno izašla iz sobe. Slučajno je srušio limenku sa kreveta.

– Ja ne priznajem treću dimenziju – rekao je, mljackajući, sve dok mu jezik nije popekao vruć sir iz unutrašnjosti paštete. – Neka se jebu i oni i treća dimenzija!

Nagnuo je koka-kolu i popio nekoliko preostalih kapi.

Nisam progovarao.

Mi smo vršnjaci Pac-Mana.

Ponovo sam napisao mi, ne izgovarajući ime svog najboljeg prijatelja iz detinjstva, jer Maxa već dugo nema. Život posmatramo kao lavirint. Ne krećemo se kroz kocku, nego po kvadratu, dok nas ne dotaknu Blinki, Pinki, Inki i Klajd. Duhovi, goblini, oktopodi i čudovišta. Treća dimenzija je gustina.

Gox je lupkao prstima po površini limenke.

– Vratićemo se! Videćeš, vratiće se stare prdonje sa svojim lavirintima, slagalicama i skrolovanjima. Pucačinama i jurnjavama.

Uzdahnuo je.

– Da li bih mogao da prenoćim u vašem stanu?

Maxova majka zatvorila mu je vrata pred nosom. Nije želela da ga pusti u porodičnu kuću. Smatrala je da je stigao prekasno. Bio je uznemiren dok je govorio o svojoj sestri koju je toga dana video prvi put posle dvadeset godina. Očigledno je mislila da je mogao nešto da učini i izvuče Maxa pre nego što su ga mobilisali. Ovako je bio obična pokretna meta na ekranu. Duck Hunt.

Marta je nevoljno unela čistu posteljinu u sobu.

Kada smo razmestili drugi krevet u mojoj studentskoj sobi, na kom su najčešće stajale stare knjige, skinuo je kožnu jaknu i spustio se na beli čaršav.

Desnu ruku prebacio je preko očiju.

Sve donedavno radio je u poslednjoj fabrici flipera. Kada prođeš kroz halu u predgrađu Čikaga, čuješ kako odjekuju njihovi glasovi, kako se kotrljaju kuglice i pucketa staklo. Vidiš kako nastaju rupe u drvenim ramovima. Pričvršćujemo sićušne sijalice za postolje i uvijamo obojene žice. Srebrne kugle kruže satima u laboratoriji za testiranje.

Govori tiše i čini se da će zaspati. Tri hiljade i pet stotina sićušnih komponenti, pola milje žice, dan i po potreban da se mašina sklopi. Petnaest minuta za igru tokom radnog vremena.

Na mestu stare seoske fliperane danas se nalazi prodavnica pogrebne opreme.

Prva rečenica koju sam izgovorio.

Prvi red – tri mrtvačka sanduka, drugi red – dva mrtvačka sanduka, sredina: nisam smeo da pogledam.

Gox je disao u pravilnom ritmu. Dugo sam ga posmatrao, sa čudnim utiskom da se smanjuje i da će svakog trena nestati. Učinilo mi se da postaje proziran.

Mi smo ostali zarobljeni u starom lavirintu Pac-Mana i nikada nećemo uspeti da vidimo 3D. Naše vreme je stalo. Za nas postoje jedino dužina i širina. Koliko god pokušavali da dopremo u dubinu perspektive, naša igra ostaje Demo Game.

Nisam bio siguran da li je Goran zaspao ili me i dalje sluša.

Nudging. Znaš šta je nudging?

Kada gurkaš fliper i pokušavaš da promeniš putanju kugle, objašnjavao je Max, prislanjajući telo na aparat. Znaš kako jebe Gox? Prstićima je lupka po bokovima i gurka, nadžing, kao da igra fliper.

Njegovo ime bilo je na vrhu rang-liste igrača. Bio je levoruk i činilo se da za aparatima i fliperima stoji naopako. Ipak, uspevao je začuđujuće brzo da dođe do kraja nivoa, ubije glavnog neprijatelja i brzo otkuca svoje ime.

Max, tri slova koje je neko kasnije ispisao autolakom na njegovom spomeniku.

Goran je zahrkao. Njegovo disanje nalikovalo je spuštanju kuglice niz površinu flipera Predator.

Činio sam glupe stvari, ali nikada ne bih imao hrabrosti da škrabam po nečijem grobu. Kada sam prvi put otišao na groblje i stao kraj mesta gde Max sahranjen, primetio sam da je njegova nadgrobna ploča pomalo naherena.

Rominjala je kiša.

Kapi koje su se slivale niz mermer, poput kuglica, stvorile su sistem linija koji je ličio na zamišljeni trag nečije igre.

Trapping. Znaš šta je trapping?

Kad sačekaš kuglu da se spusti niz ploču, pustiš je da nekoliko puta udari o plastičnu palicu, a potom je zadržiš i čuvaš u njenom uglu.

Neko je ušao u sobu. Krećući se kroz mrak, Marta je prišla električnoj peći. Očigledno je počela tarifa jeftine struje. Kada je videla našeg gosta kako spava obučen, zacoktala je jezikom.

– Fliper. Znaš šta je flipper?

Flippers su ronilačka peraja. Kad hoćeš da zaroniš dublje, odgovorio sam.

Flipper je krilo.

Pokriješ loptu krilom.

Jednostavno zaustaviš sistem na neko vreme.


            Umrtviš igru, rekao je Max.

среда, 7. септембар 2022.

  Mi smo stari igrači flipera. Život posmatramo kroz staklo. Naš svet je naheren: šarena