Umetnica Katalin Ladik uvela je
nago žensko telo u javni prostor. Bila je tadašnja članica partije, poslanica –
ispričao je Nebojša Milenković, autor dvobroja časopisa Gradac (225/226) na predstavljanju svog dela Zbogom, avangardo! – O jugoslovenskoj i novosadskoj umetničkoj
avangardi (1968–1972) u Domu kulture Studentski grad. „Zbog nagosti,
izbacuju je iz partije. Ona se buni. Pita gde to u statutu piše da članovi
partije ne smeju da se skidaju goli. Odgovaraju: ne piše ni da može!“
Milenković njeno, ali i nago muško telo Toma Gotovca vidi kao sredstva za
razbijanje malograđanskih zabluda...
Izučavajući nove umetničke prakse
i fenomen konceptualnih grupa u SFRJ, između ostalog, list Indeks, novosadsku
Tribinu mladih „kao poprište umetničkog internacionalizma na delu“, grupu Kôd,
„slučajeve“ grupa Januar, Februar i Mart, te pišući o Miroslavu Mandiću,
Slobodanu Tišmi ili Vujici Rešinu Tuciću, suđenju časopisu Uj Simpozion – Nebojša Milenković detaljno, gotovo opipljivo, opisuje
atmosferu i društveni kontekst koji je otvorio put ka novim umetnostima.
Misli da je svet neposredno pre
1968. jako ličio na onaj u kom danas živimo. „Svet potpuno izmrcvaren američkim
i sovjetskim vojnim intervencionizmom. Svet u kome predatorski kapitalizam,
koji tek sada stiže kod nas, u zapadnoj Evropi pokazuje svoje pravo,
eksploatatorsko lice.“ Alati promene tog sveta bili su kultura i umetnost.
Dodaje da ni pre, a ni posle
toga, umetnost nije imala sličnu moć u društvu: „Josip Broz Tito je 1968.
doživeo svoj najveći politički poraz. Istovremeno, njegov ustupak studentima
bio je jedan od odraza genijalnosti njegove politike. Shvativši da je doveden u
situaciju da mora da bira između istinske liberalizacije i političkog
pluralizma ili liberalizacije u oblasti kulture, opredeljuje se za ovo drugo”.
Kustos i savetnik Muzeja
savremene umetnosti Vojvodine, pisac romana Nešto
što strašno podseća na život (izdavač: Akademska knjiga), čiji je glavni
junak subotički konceptualista, pesnik i bibliotekar Slavko Matković –
Milenković tvrdi da je umetnost zapravo jedino „sredstvo“ na koje autoritarni i
nedemokratski režimi nemaju adekvatan odgovor: „Vlast jednostavno ne zna kako
da reaguje.“
(NIN, 29. jun 2023)