Fragmenti preuzeti iz različitih
filmova sa teritorija SAD i Velike Britanije nastalih u periodu Hladnog rata,
crtani su na listovima knjiga, mapama i enciklopedijama pisanim i izdatim tokom
istog perioda na teritoriji SFRJ. Za temu imaju promišljanje socijalističkog
uređenja i ujedno prikazuju kartografske dokumente gradova, granica, država i
kontinenata – kaže nam umetnik Nemanja Nikolić nakon što smo u pozadini radova,
postavljenih u Kulturnom centru Beograda do 5. avgusta, na njegovoj izložbi Budućnost, iz početka, primetili
štampane redove.
Za potrebe animiranog filma The Plot koristio je izdanja tipa Kongresi Saveza komunista Jugoslavije, Samoupravljanje Edvarda Kardelja...
„Ključna je bila Politička enciklopedija
iz 1975. Napravio sam selekciju stranica. Smatrao sam da mogu danas biti vrlo
zanimljive, i nacrtao sam – ili bolje napisao – definicije termina kao što su
politička ideologija, nuklearno naoružanje, liberalna ekonomija...“
Nije slučajno odabrao
hladnoratovsku eru. „Period Hladnog rata bio je zlatno doba za film koji nije
postao samo deo svakodnevice modernog čoveka, već i sredstvo propagande
državnih administracija. Spoj jugoslovenskog socijalizma i holivudske `fabrike
snova` iskoristio sam kao polaznu tačku za rad.“
Odrastajući u ruševinama tog
sistema, u periodu „beskonačne tranzicije“, shvatio je da su ove krajnosti
definisale njegove stavove, nadanja i pogled na svet. „U duhu nadrealizma,
priča animiranog filma The Plot prati
ženu i muškarca. Oni se susreću u svojim snovima. Zajedno pokušavaju da izbegnu
nadolazeću kataklizmu što menja oblik od ratne (bombe, eksplozije) do prirodne
katastrofe (požari, zemljotresi). Pošto se junaci probude iz košmara, otkrivaju
da se nalaze zarobljeni u ekranima televizora, osuđeni na beskrajno posmatranje
filma unutar filma unutar filma.“
State Security Service, nastao ove godine, gledamo na dan kada tri
penzionisana pripadnika američke vojske svedoče u Kongresu o postojanju
vanzemaljaca. „Fikcija često prethodi stvarnosti, a koliko god se određeno
umetničko delo bavilo temama iz prošlosti ili budućnosti, ono uvek prvenstveno
svedoči o sadašnjosti“ – objašnjava Nemanja Nikolić.
(NIN, 3. avgust 2023)