Nin (proza)
„Čovek koji je shvatio sve“ Debre Levi: Udesi istorije

Oduvek sam bila zainteresovana za to kako su Henri Džejms i E. M. Forster podizali junake iz Britanije i Amerike i smeštali ih negde drugde, u nameri da posmatraju kako se ponašaju kada izgube uobičajene navike koje podrazumeva prisnost. Moje knjige istražuju načine na koje definišemo kulturne identitete ili načine na koje ih društvo definiše za nas – rekla nam je britanska književnica Debra Levi dok smo razgovarali o njenim romanima Vruće mleko i Ka kući plivajući.

Mladog istoričara Saula Adlera, glavnog junaka romana Čovek koji je shvatio sve, objavljenog u Prometejevoj ediciji „Reka“, u prevodu Aleksandre Đuričić – poslala je u Istočnu Nemačku 1988, tek pošto ga je na pešačkom prelazu, čuvenom po naslovnici albuma grupe Bitlsi, zakačio automobil. Adlerova devojka, umetnica Dženifer Moro, želela je da ga uslika po modelu Ebi Rouda, ali je u ljubavi pošlo naopako.

Ne treba potceniti trag (kočenja) melodrame, premda je i ovde važniji „identitet poljuljan izmeštenošću“. Adler odlazi da prouči svakodnevni život u NDR-u, odnese konzervu ananasa i očev pepeo u kutiji za šibice.

Takođe, bitna su sećanja; lična, porodična i kolektivna istorija.

Zato od početka, nimalo slučajno, podvlačimo reč mak, svejedno da li se radi „o devojci s buketom makova“ iz pesme Peni Lejn ili kupovini kolača s makom. U drugom delu knjige, nakon novog udesa 2016, prikovan za bolnički krevet, pripovedač biva suočen sa haotičnom, halucinogenom mešavinom gorkih uspomena; s priviđenjima iz prošlosti, ljudima i prikazama.

Govori se o Bregzitu, ali umesto doktora on vidi agente Štazija koji pokušavaju da dokuče šta misle Bitlsi pevajući: „Je, je, je“. Primećuje: „Pomešao sam pre i sada, potpuno... Sad. Tad. Tamo. Ovde.“

Sopstveni odraz traži u razbijenom retrovizoru, dok se događaji uporno preklapaju. Pokušaj Debre Levi da „obuhvati istoriju“, te prikaže pojedinca sasvim izgubljenog u vrtlogu prostora i vremena – čini jezgro dela Čovek koji je shvatio sve.

„Možda ti je potrebno da ponoviš događaj ili tako nešto?“ – čitamo na 58. stranici.

„Da ponovim šta?“

„Istoriju.“

Nove hladnoratovsko podele čine ga izuzetno aktuelnim.

„Valtere“, rekao sam, „gde je Zid? Ne vidim ga.“

„Svugde oko nas.“

(NIN, 17. avgust 2023)

петак, 4. јун 2021.

Stiven King i Haruki Murakami napisali su knjige u kojima govore o tajnama svog zanata. Pored važni
четвртак, 8. април 2021.

Nove tehnologije brzo zastarevaju. „Kako je samo mlada da bi zastarela“, peva Leontia Flin, čiju je
четвртак, 7. јануар 2021.

U teatru, glumci se polome da bi izmaštani svet učinili uverljivim. Deca pak u taj svet ponekad ver
четвртак, 20. август 2020.

Dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade napisao je roman pošto je čuo da su studenti arheologije sa F