Nin (proza)
„Čovek koji je shvatio sve“ Debre Levi: Udesi istorije

Oduvek sam bila zainteresovana za to kako su Henri Džejms i E. M. Forster podizali junake iz Britanije i Amerike i smeštali ih negde drugde, u nameri da posmatraju kako se ponašaju kada izgube uobičajene navike koje podrazumeva prisnost. Moje knjige istražuju načine na koje definišemo kulturne identitete ili načine na koje ih društvo definiše za nas – rekla nam je britanska književnica Debra Levi dok smo razgovarali o njenim romanima Vruće mleko i Ka kući plivajući.

Mladog istoričara Saula Adlera, glavnog junaka romana Čovek koji je shvatio sve, objavljenog u Prometejevoj ediciji „Reka“, u prevodu Aleksandre Đuričić – poslala je u Istočnu Nemačku 1988, tek pošto ga je na pešačkom prelazu, čuvenom po naslovnici albuma grupe Bitlsi, zakačio automobil. Adlerova devojka, umetnica Dženifer Moro, želela je da ga uslika po modelu Ebi Rouda, ali je u ljubavi pošlo naopako.

Ne treba potceniti trag (kočenja) melodrame, premda je i ovde važniji „identitet poljuljan izmeštenošću“. Adler odlazi da prouči svakodnevni život u NDR-u, odnese konzervu ananasa i očev pepeo u kutiji za šibice.

Takođe, bitna su sećanja; lična, porodična i kolektivna istorija.

Zato od početka, nimalo slučajno, podvlačimo reč mak, svejedno da li se radi „o devojci s buketom makova“ iz pesme Peni Lejn ili kupovini kolača s makom. U drugom delu knjige, nakon novog udesa 2016, prikovan za bolnički krevet, pripovedač biva suočen sa haotičnom, halucinogenom mešavinom gorkih uspomena; s priviđenjima iz prošlosti, ljudima i prikazama.

Govori se o Bregzitu, ali umesto doktora on vidi agente Štazija koji pokušavaju da dokuče šta misle Bitlsi pevajući: „Je, je, je“. Primećuje: „Pomešao sam pre i sada, potpuno... Sad. Tad. Tamo. Ovde.“

Sopstveni odraz traži u razbijenom retrovizoru, dok se događaji uporno preklapaju. Pokušaj Debre Levi da „obuhvati istoriju“, te prikaže pojedinca sasvim izgubljenog u vrtlogu prostora i vremena – čini jezgro dela Čovek koji je shvatio sve.

„Možda ti je potrebno da ponoviš događaj ili tako nešto?“ – čitamo na 58. stranici.

„Da ponovim šta?“

„Istoriju.“

Nove hladnoratovsko podele čine ga izuzetno aktuelnim.

„Valtere“, rekao sam, „gde je Zid? Ne vidim ga.“

„Svugde oko nas.“

(NIN, 17. avgust 2023)

среда, 12. фебруар 2020.

Bolest senzibiliše čovekov osećaj za opažanje, poput fotografske ploče – misao je Braće Gonkur, nav
петак, 29. новембар 2019.

Pisati stežući zube Oštroumna kritička zapažanja, ideje za budući roman, liste pročitanih knjig
субота, 31. август 2019.

Cipele za bespućeJunaci Popodneva pisca i Velikog pada“, „probuđeni“ zvonom na kapel
среда, 5. јун 2019.

Valjak za sećanja Sigurno ste nekada, na plaži, prisustvovali sceni kada jak vetar iznenada pod