Oduvek sam bila zainteresovana za
to kako su Henri Džejms i E. M. Forster podizali junake iz Britanije i Amerike
i smeštali ih negde drugde, u nameri da posmatraju kako se ponašaju kada izgube
uobičajene navike koje podrazumeva prisnost. Moje knjige istražuju načine na
koje definišemo kulturne identitete ili načine na koje ih društvo definiše za
nas – rekla nam je britanska književnica Debra Levi dok smo razgovarali o
njenim romanima Vruće mleko i Ka kući plivajući.
Mladog istoričara Saula Adlera,
glavnog junaka romana Čovek koji je
shvatio sve, objavljenog u Prometejevoj ediciji „Reka“, u prevodu
Aleksandre Đuričić – poslala je u Istočnu Nemačku 1988, tek pošto ga je na
pešačkom prelazu, čuvenom po naslovnici albuma grupe Bitlsi, zakačio automobil.
Adlerova devojka, umetnica Dženifer Moro, želela je da ga uslika po modelu Ebi
Rouda, ali je u ljubavi pošlo naopako.
Ne treba potceniti trag (kočenja)
melodrame, premda je i ovde važniji „identitet poljuljan izmeštenošću“. Adler
odlazi da prouči svakodnevni život u NDR-u, odnese konzervu ananasa i očev
pepeo u kutiji za šibice.
Takođe, bitna su sećanja; lična,
porodična i kolektivna istorija.
Zato od početka, nimalo slučajno,
podvlačimo reč mak, svejedno da li se
radi „o devojci s buketom makova“ iz pesme Peni
Lejn ili kupovini kolača s makom. U drugom delu knjige, nakon novog udesa
2016, prikovan za bolnički krevet, pripovedač biva suočen sa haotičnom,
halucinogenom mešavinom gorkih uspomena; s priviđenjima iz prošlosti, ljudima i
prikazama.
Govori se o Bregzitu, ali umesto
doktora on vidi agente Štazija koji pokušavaju da dokuče šta misle Bitlsi
pevajući: „Je, je, je“. Primećuje: „Pomešao sam pre i sada, potpuno... Sad.
Tad. Tamo. Ovde.“
Sopstveni odraz traži u
razbijenom retrovizoru, dok se događaji uporno preklapaju. Pokušaj Debre Levi
da „obuhvati istoriju“, te prikaže pojedinca sasvim izgubljenog u vrtlogu
prostora i vremena – čini jezgro dela Čovek
koji je shvatio sve.
„Možda ti je potrebno da ponoviš
događaj ili tako nešto?“ – čitamo na 58. stranici.
„Da ponovim šta?“
„Istoriju.“
Nove hladnoratovsko podele čine
ga izuzetno aktuelnim.
„Valtere“, rekao sam, „gde je
Zid? Ne vidim ga.“
„Svugde oko nas.“
(NIN, 17. avgust
2023)