Nin (Tekstovi)
Arhiva: Mića Popović – Osećanje, a ne program

Vest da do 8. septembra, u prijemnom holu Biblioteke SANU, traje izložba prvih izdanja knjiga Miće Popovića (1923–1996), njegovih likovnih eseja i kritika, kataloga, dela koje je ilustrovao, te pored ostalog reprodukcije slika koje su Vera Božičković Popović i on poklonili gradu Loznici – podseća nas da je novinar NIN-a intervjuisao 1958. čuvenog slikara, po umetnikovom povratku iz Pariza, za kratku rubriku pod naslovom Jedan trenutak sa...

Posle pitanja o tada aktuelnoj klimi u našem slikarstvu, Popović ističe da se „smirila groznica takozvanog modernizma po svaku cenu i da se merila okreću prema onom unutrašnjem znaku slike, neosetljivom na modu“.

Dodaje da je dobro što toj groznici „nije zapretilo da bude zamenjena jednom drugom – konzervativizmom u odelu spasioca – nego što se modernizam sublimira u vrlinu istinskog napora ka savremenom; drugim rečima što je sve manje cilj a sve više sredstvo. U traženju savremenog izraza svi su putevi mogući i nijedan nije garantovano siguran...“

Drugo pitanje: Nekad ste i sami bili pobornik za naš nacionalni slikarski izraz. Kakav je sada vaš stav?

„I promenjen i sličan onom od nekad. Kako se uzme! Sumnjam u mogućnost nastavljanja na tradiciju i na likovno nasleđe vrlo daleke prošlosti. Takođe sumnjam u dubinu strasti koju moderan čovek može da gaji prema delima svojih primitivnijih zemljaka; upravo sumnjam da ta strast može da poraste do stvarne inspiracije i pogotovo do nekog opšteg pokreta isplaniranog i sa strogim načelima u zaglavlju, a verujem, dabome, u sokove zemlje koji hrane biljku, u navike i zajedničke ljubavi sredine u kojoj smo postali. Naročito verujem u hranljivost nostalgije... Retko je koji španjolski slikar koji je živeo u Španiji bio toliko Španjolac kao FRANCUSKI slikar – Pikaso. Za jednog našeg velikog slikara kad je živeo u Beogradu tvrdilo se da slika kao Francuz, kad je živeo u Parizu Francuzi su mu lako prepoznali poreklo. Moja dva prijatelja, obojica izvrsni slikari: Bata Mihailović i Petar Omčikus žive i slikaju već godinama u Francuskoj i dostižu mnogo dublje, rekao bih, neke naše harmonije nego slikari koji su našu nacionalnu obojenost postavili kao program. Za nacionalni izraz (ako je uopšte moguć i ako je uopšte potreban) nije potreban program nego osećanje. Inače, ja sâm, sve više mislim o neminovnoj integraciji kulture.“

(NIN, 24. avgust 2023)

четвртак, 30. новембар 2023.

Pisali smo već na ovim stranicama da je Laguna objavila novo izdanje romana Miroslava Antića Stepe
четвртак, 30. новембар 2023.

Članovi porodice gledaju u svoje pametne telefone na večeri za Dan zahvalnosti, sa Empajer stejt b
четвртак, 23. новембар 2023.

Dramski program Radio Beograda raspisao je konkurs za originalnu radio-dramu, radio-dramu za decu,
четвртак, 23. новембар 2023.

Gonkura je napokon dobio roman (u užem smislu reči) – prokomentarisao je pisac i prevodilac Bojan