Po tradicionalnom novogodišnjem običaju, filmski reditelj Stiven Soderberg izbacio je na sajtu extension765.com „dnevnik“ svega što je gledao i čitao tokom 2023. godine, od 1. januara do 31. decembra.

Ljubiteljima njegovog već čuvenog spiska nije potrebna „legenda“ sa početka da bi znali o čemu je reč. Velikim, boldovanim slovima označeni su nazivi filmova, dok oni sa zvezdicom kraj naslova spadaju u kratki metar. Isto, no bez masnih slova, nanizane su TV serije. Ukošenim slogom dati su naslovi pročitanih knjiga, a ukoliko su istovremeno pod navodnicima – radi se o kratkim pričama. Drame? Bez italika, isključivo znaci navoda.

Kako da se čovek ne divi takvoj posvećenosti, predanosti i pedanteriji...

Umberto Eko kaže da liste pravimo jer želimo da budemo beskonačni, svejedno da li se radilo o Homerovom „Spisku brodova“ iz Ilijade, ili podsetniku pripremljenom za odlazak u supermarket.

Navesti deo Soderbergovog popisa teško je i neuverljivo taman koliko i ovako pojednostavljeno citirati Ekovu misao.

Ipak, u našem januarskom stupcu uobičajeno rezervisanom za ovu temu, i sami pratimo mali ritual. Prvo se zalepimo za klasike! Reditelj ostvarenja Seks, laži i video-trake, Putevi droge, Erin Brokovič, Igraj svoju igru – vraća se, recimo, na Kazablanku, Ajkulu, Čoveka koji je previše znao ili Tri Kondorova dana, premda mu ne promakne ništa novo. Openhajmer, Napoleon? Tu su, uz nove knjige Zejdi Smit, Kolsona Vajtheda, ceo opus Čimamande Ngozi Adiči i raniju prozu Rejčel Kask.

Događa se da za 24 sata sljušti tri filma i seriju.

Pomenuti niz i datumi vraćaju sećanja...

Kada sam 2008. upitao muzičara i urednika filmskog programa Roberta Nemečeka (1949–2024) šta sve odgleda tokom jednog dana, odgovorio je za Plejboj da redovno prati trinaest serija, a da se o ostalim samo informiše, pa pogleda po nekoliko epizoda. „Gledam dva-tri filma dnevno, ali najčešće ne izdržim dalje od sredine.“

Zato izbegnimo kraj. Držimo se Ekove teze. Igrajmo Soderbergovu igru.

(NIN, 25. januar 2024)