Po tradicionalnom novogodišnjem
običaju, filmski reditelj Stiven Soderberg izbacio je na sajtu extension765.com
„dnevnik“ svega što je gledao i čitao tokom 2023. godine, od 1. januara do 31.
decembra.
Ljubiteljima njegovog već čuvenog
spiska nije potrebna „legenda“ sa početka da bi znali o čemu je reč. Velikim,
boldovanim slovima označeni su nazivi filmova, dok oni sa zvezdicom kraj
naslova spadaju u kratki metar. Isto, no bez masnih slova, nanizane su TV
serije. Ukošenim slogom dati su naslovi pročitanih knjiga, a ukoliko su
istovremeno pod navodnicima – radi se o kratkim pričama. Drame? Bez italika,
isključivo znaci navoda.
Kako da se čovek ne divi takvoj
posvećenosti, predanosti i pedanteriji...
Umberto Eko kaže da liste pravimo
jer želimo da budemo beskonačni, svejedno da li se radilo o Homerovom „Spisku
brodova“ iz Ilijade, ili podsetniku pripremljenom za odlazak u supermarket.
Navesti deo Soderbergovog popisa
teško je i neuverljivo taman koliko i ovako pojednostavljeno citirati Ekovu
misao.
Ipak, u našem januarskom stupcu
uobičajeno rezervisanom za ovu temu, i sami pratimo mali ritual. Prvo se
zalepimo za klasike! Reditelj ostvarenja Seks,
laži i video-trake, Putevi droge,
Erin Brokovič, Igraj svoju igru –
vraća se, recimo, na Kazablanku, Ajkulu, Čoveka koji je previše znao ili Tri
Kondorova dana, premda mu ne promakne ništa novo. Openhajmer, Napoleon? Tu
su, uz nove knjige Zejdi Smit, Kolsona Vajtheda, ceo opus Čimamande Ngozi Adiči
i raniju prozu Rejčel Kask.
Događa se da za 24 sata sljušti
tri filma i seriju.
Pomenuti niz i datumi vraćaju sećanja...
Kada sam 2008. upitao muzičara i
urednika filmskog programa Roberta Nemečeka (1949–2024) šta sve odgleda tokom
jednog dana, odgovorio je za Plejboj
da redovno prati trinaest serija, a da se o ostalim samo informiše, pa pogleda
po nekoliko epizoda. „Gledam dva-tri filma dnevno, ali najčešće ne izdržim
dalje od sredine.“
Zato izbegnimo kraj. Držimo se Ekove teze. Igrajmo
Soderbergovu igru.
(NIN, 25. januar 2024)