Kakve
podvučene rečenice, posvete i papiriće kriju knjige kupljene na
ulici
Tragati
za romanom Uc Brusa Četvina po beogradskim pločnicima –
donekle znači postati deo njegove priče. Glavni junak Kaspar Joakim
Uc, čijom smrću u Pragu 1974. počinje ova proza, vlasnik je
„spektakularne zbirke majsenskog porcelana, koja je, zahvaljujući
njegovom veštom manevrisanju, preživela Drugi svetski rat i godine
staljinizma u Čehoslovačkoj“.
Preko
hiljadu komada čuvao je u natrpanom dvosobnom stanu u Širokoj
ulici.
Srećemo
niz upečatljivih likova, recimo, dr Orlika, paleontologa, stručnjaka
za mamute (trideset godina posvetio – runastim), ali istovremeno i
muve (!), međutim, dok uporno tražimo pomenuto izdanje, objavljeno
najpre 1994. u Vremenu knjige, pa 2007. u Magnetu, u
prevodu Vesne Bjelogrlić Goldsvorti, inače uskraćeno za Bukerovu
nagradu 1988. zbog nedoumice žirija da li je reč o noveli ili pak
romanu – ne da nam mira dijalog s početka.
„Šta
znači“, pitala je Ucova majka porodičniog lekara, „ova
Kasparova manija za porcelan?“
„Perverzija“,
odgovorio je. „Ista kao bilo koja druga“.
Važnije
je pitanje: kako sačuvati porcelanske figure u burnom istorijskom
vremenu…
Narator
koji našeg junaka upoznaje 1967, stigavši u Prag leto pre nego što
će sovjetski tenkovi pregaziti Čehoslovačku, piše baš na 68.
stranici:
„Bio
je, kao i obično, u pravu. Tiranija uspostavlja sopstvenu odaju
odjeka; prazninu u kojoj zbunjujući signali proleću haotično
nošeni slučajem; gde šapat ili nagoveštaj uzrokuju paniku: tako
je, na kraju krajeva, verovatnije da će mašina represije nestati,
ne u ratu ili revoluciji, već u jednom dašku, ili sa glasom lišća
koje pada…“
Podvlačimo
i te rečenice, uvereni da će trag olovke nervirati budućeg
kolekcionara.
Uc se
lakše pronalazi na internetu, košta od 200 do 500 dinara; ima
devedesetak stranica i mek povez.
S
tim da čak i izdanja sa tvrdim koricama, kupljena na ulici, katkad
proizvode čudesan utisak da nisu tako ukoričena.
Svet
uvek ostaje u mekom povezu.
Uzalud
grube šake tiranina.
(Radar, 7. april 2024)