Nin (proza)
"Radni dnevnik" Judite Šalgo


Изоштравање деведесетих

Јудита Шалго: Радни дневник (1967–1996), Академска књига и Дневник, Нови Сад, 2012.


А онда једног дана, подстакнут неком спољашњом околношћу, човек седне за сто и на корице празне бележнице напише Дневник изгнаника, као што је могао да напише Дневник путника или Дневник заводника или Дневник осуђеника – записала је Јудита Шалго 8. октобра 1988. Поступак diariuma, по мишљењу списатељице, чини да се тако забележена свакодневница одједном укаже у сасвим другом светлу. „Изоштриће се једна дотад нејасна, с другим нитима испреплетена линија, и појавиће се његов властити живот померен, туђ, али истинит. И неизмењив“ – стоји у последњој реченици овог одломка из дневничких белешки које су први пут објављене у часопису „Реч“ (1996), а потом и у „Једнократним есејима“ (четири године касније). 

Читалац би могао да се сети овог пасуса (дана), поготово речи изоштрити, док отвара „Радни дневник“ Јудите Шалго (Нови Сад, 1941–1996). У њему се налазе дневничке белешке настале између 1967. и 1996. године које је за штампу приредио Зоран Мирковић. Први описани дан завршава се нестанком струје, а последњи овим речима: „У животу какав је овде, може се опстати, само ако човек све што се појави, искрсне, сместа претвори у бајку“. 

Теоретичари су закључили да документарно-историјска и друштвена вредност дневника може бити велика уколико он настаје као непосредни пратилац свакодневног живота и стваралачког процеса значајног истраживача, књижевника, политичара. Управо у том смислу, не треба прескочити нову књигу Јудите Шалго. У њеном првом делу налазе се записи везани за књижевно стваралаштво, док други део повлачи и онај део дефиниције везан за „судбоносна раздобља, ратна, на пример“, током којих се дневник исписује. Јудита Шалго „изоштрава“ деведесете године у Србији. 

Уз обиље искрених и одличних записа из свакодневног, породичног живота, списатељица бележи сећања на дан током кога су се двојица младића посвађала пред кисоком, у реду за хамбургер, па се један машио за џеп, извадио пиштољ и убио другог. На дан када су се скидале табле са називом Улица Ференца Фехера и спроводила мобилизација. Када је мајка Јудите Шалго имала проблем са временом због чега је сваки час окретала 95 и настојала да упамти тачно време, записујући цифре на маргинама књига. Списатељица бележи да голем проблем с временом настаје када закажу механизми навике. Разумети време = зауставити га, забележити, фиксирати, одредити. „Радни дневник“, између осталог, јесте покушај да се деведесете забележе, фиксирају, зауставе. Изоштре, у сваком случају.

Мића Вујичић (НИН, 2. август 2012.)


петак, 19. октобар 2012.

Nalog za pretres Pol Oster: ZIMSKI DNEVNIK, prevod: Ivana Đurić Paunović, GeopoetikaU autobiog
петак, 7. септембар 2012.

Grad u akvarijumuNeven Ušumović: RAJSKE PTICE, ProfilU svojoj novoj knjizi pripovedaka pod naslovom
петак, 17. август 2012.

Танка плава линијаАрсеније Јовановић: Приче са Галиоле, ГеопоетикаПриче са Галиоле дефинисане су у
петак, 10. август 2012.

Prozor u dvorišteSemezdin Mehmedinović: AUTOPORTRET S TORBOM, Fraktura, Zaprešić, 2012.Moraš da me