Nin (proza)
"Radni dnevnik" Judite Šalgo


Изоштравање деведесетих

Јудита Шалго: Радни дневник (1967–1996), Академска књига и Дневник, Нови Сад, 2012.


А онда једног дана, подстакнут неком спољашњом околношћу, човек седне за сто и на корице празне бележнице напише Дневник изгнаника, као што је могао да напише Дневник путника или Дневник заводника или Дневник осуђеника – записала је Јудита Шалго 8. октобра 1988. Поступак diariuma, по мишљењу списатељице, чини да се тако забележена свакодневница одједном укаже у сасвим другом светлу. „Изоштриће се једна дотад нејасна, с другим нитима испреплетена линија, и појавиће се његов властити живот померен, туђ, али истинит. И неизмењив“ – стоји у последњој реченици овог одломка из дневничких белешки које су први пут објављене у часопису „Реч“ (1996), а потом и у „Једнократним есејима“ (четири године касније). 

Читалац би могао да се сети овог пасуса (дана), поготово речи изоштрити, док отвара „Радни дневник“ Јудите Шалго (Нови Сад, 1941–1996). У њему се налазе дневничке белешке настале између 1967. и 1996. године које је за штампу приредио Зоран Мирковић. Први описани дан завршава се нестанком струје, а последњи овим речима: „У животу какав је овде, може се опстати, само ако човек све што се појави, искрсне, сместа претвори у бајку“. 

Теоретичари су закључили да документарно-историјска и друштвена вредност дневника може бити велика уколико он настаје као непосредни пратилац свакодневног живота и стваралачког процеса значајног истраживача, књижевника, политичара. Управо у том смислу, не треба прескочити нову књигу Јудите Шалго. У њеном првом делу налазе се записи везани за књижевно стваралаштво, док други део повлачи и онај део дефиниције везан за „судбоносна раздобља, ратна, на пример“, током којих се дневник исписује. Јудита Шалго „изоштрава“ деведесете године у Србији. 

Уз обиље искрених и одличних записа из свакодневног, породичног живота, списатељица бележи сећања на дан током кога су се двојица младића посвађала пред кисоком, у реду за хамбургер, па се један машио за џеп, извадио пиштољ и убио другог. На дан када су се скидале табле са називом Улица Ференца Фехера и спроводила мобилизација. Када је мајка Јудите Шалго имала проблем са временом због чега је сваки час окретала 95 и настојала да упамти тачно време, записујући цифре на маргинама књига. Списатељица бележи да голем проблем с временом настаје када закажу механизми навике. Разумети време = зауставити га, забележити, фиксирати, одредити. „Радни дневник“, између осталог, јесте покушај да се деведесете забележе, фиксирају, зауставе. Изоштре, у сваком случају.

Мића Вујичић (НИН, 2. август 2012.)


недеља, 19. август 2018.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Ijan Buruma, danas glavni urednik magazina New York Review of B
уторак, 17. јул 2018.

Knjiga Proza o prozi: fragmenti o kratkoj priči – pisana je makazama. Priređivač Dragan Babić izvu
уторак, 17. јул 2018.

Pre tačno dve decenije, izdavačka kuća Stubovi kulture objavila je Evropu broj dva Vojislava Despo
петак, 4. мај 2018.

Roman Obris Rejčel Kask, u izdanju Booke, možda se ne spušta do dubina dela Rastka Petrovića Ljudi