Nin (proza)
"Priče sa Galiole" Arsenija Jovanovića



Танка плава линија
Арсеније Јовановић: Приче са Галиоле, Геопоетика


Приче са Галиоле дефинисане су у поднаслову као вертикални путопис. Арсеније Јовановић, позоришни, телевизијски, радијски и филмски редитељ, али и преводилац, фотограф и композитор електроакустичке музике (поред осталог, у филмовима Дрво живота и Танка црвена линија Теренса Малика) – објавио је своје „бродске дневнике“: сећања на авантуре и путовања чамцима и бродицама на којима је увек било исписано име Галиола. На близу две стотине страница поређао је низ краћих поглавља, почињући своје путовање сном у коме се јавља последња Галиола, начињена од племенитог дрвета, која је мирисала као добри стари инструменти све док је нису испрали ветрови, вода и сунце. На корицама књиге, Драган Великић записује да су Приче са Галиоле студије о поморству, бродски дневник, авантуристички роман, мемоари и водич за пловидбу. Јовановићева књига садржи у себи понешто од свега тога и једну заједничку тачку у којој се сва мора пресецају. То је реч борба, јер брод јесте „чудо само док је у сукобу са водом и морем, док им се супротставља, док се бори за опстанак“. Кад тога нема, није ништа друго него макета у поморском музеју, записује путописац, напомињући да никада није желео највеће лађе. „Кад брод прерасте извесне димензије, престаје да буде брод.“ Управо тим нарочитим погледом након кога се највећи брод указује као макета, Арсеније Јовановић је успоставио своју приповедачку димензионалност, претварајући сећања у књигу узбудљиве есејистичке прозе. 
   


Мића Вујичић (Нин, 16. август 2012.)


недеља, 19. август 2018.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Ijan Buruma, danas glavni urednik magazina New York Review of B
уторак, 17. јул 2018.

Knjiga Proza o prozi: fragmenti o kratkoj priči – pisana je makazama. Priređivač Dragan Babić izvu
уторак, 17. јул 2018.

Pre tačno dve decenije, izdavačka kuća Stubovi kulture objavila je Evropu broj dva Vojislava Despo
петак, 4. мај 2018.

Roman Obris Rejčel Kask, u izdanju Booke, možda se ne spušta do dubina dela Rastka Petrovića Ljudi