Nin (proza)
"Zimski dnevnik" Pola Ostera


Nalog za pretres 
Pol Oster: ZIMSKI DNEVNIK, prevod: Ivana Đurić Paunović, Geopoetika


U autobiografskoj knjizi pod naslovom Zimski dnevnik, Pol Oster je napravio popis adresa na kojima je živeo. Okosnicu knjige čini detaljni pretres dvadeset i jednog stana: od prve nedelje života u Nju Džerziju (Toliko si davno tamo živeo da su, tokom prve dve godine, mleko još uvek isporučivali zaprežnim kolima koji su vukli konji), pa do trospratne kuće s fasadom od smeđeg kamena-peščara u Bruklinu.

Zimski dnevnik iscrpna je i hrabra autobiografija u koju su stali fragmenti porodične istorije, rukopisi, putovanja, ljubavi, napadi panike i nestanak struje u Njujorku 1965. Prevodi, prikazi, boravak u Francuskoj i studentski dom čija su pravila dozvoljavala da devojka može da uđe u sobu samo ukoliko vrata ostanu otškrinuta za debljinu knjige (sve dok jedan genijalac nije zaglavio u vrata štednu knjižicu).


Poglavlja su razvrstana po redim brojevima i svako počinje adresom, dok Oster pripoveda u drugom licu. Takvim postupkom zateže odnos između naratora i protagoniste koje bi trebalo da deli znak jednakosti, stvarajući istovremeno izvesnu distancu prema doživljenom. Drugo lice ponekad liči na hodanje po ivici koja deli stvarnost i fikciju. 

Uz to, Zimski dnevnik predstavlja esej o „ograđenim prostorima, mestima za stanovanje, malim i velikim sobama koje čuvaju tvoje telo od bivanja na otvorenom“. U Portretu jedne ledi Henrija Džejmsa, na opasku gđe Tačet da joj je otac umro u toj kući, Izabela Arčer, koja nije imala običaj da svoju maštu drži pod ključem, saopštava kako voli mesta na kojima su se događale stvari, čak i one žalosne: „Mnogo je njih umrlo ovde, kuća je puna života.“ 


Stvari se događaju i u ovoj knjizi. Pol Oster opisuje smrt svoje majke, počinjući bunovnim telefonskim razgovorom sa svadljivom rođakom koja mu se javlja tim povodom. Sa  njom se već sukobio nakon objavljivanja Otkrivanja samoće. U njenim očima, bila je to izdaja porodičnih tajni Osterovih („tvoja baba je ubila tvog dedu 1919“). Kakva bi sada bila njena reakcija? Povlačeći liniju od jedne do druge tačke, pisac je nacrtao mapu svog života. Njegova intimna istorija toliko je bogata da je bilo dovoljno okrenuti se oko svoje ose. Nije se moralo u Firencu, u staru palatu gđe Tačet, u kojoj su tri osobe bile ubijene. Tri za koje se zna, a ko zna koliko još sem njih...

(NIN, 18. oktobar 2012.)


петак, 29. март 2013.

Нешто се сломило у просторуАгота Криштоф: Јуче, ГрадацКратки роман Јуче Аготе Криштоф објављен је у
недеља, 17. март 2013.

Sve što znam o svakodnevniciMirjana Pavlović: Trpeza bez glavnog jela, ArhipelagSvašta pronađe pron
петак, 30. новембар 2012.

Leš iznad kabineta za istorijuIldiko Lovaš: KAMENČIĆ, Fabrika knjigaProza Ildiko Lovaš ima najmanje
петак, 9. новембар 2012.

Метла без дршкеЏ. К. Роулинг: УПРАЖЊЕНО МЕСТО, Evro-GiuntiНакон седам књига о Харију Потеру, британ