Imenice u lošem društvu
Ivan Klajn: BUŠENJE JEZIKA; Prometej 

U knjizi pod naslovom Bušenje jezika sakupljeno je osamdesetak tekstova koje je profesor Ivan Klajn objavio u Ninu. Kolumne iz već slavnog stupca Jezik, štampane od 2006. do 2011, podeljene su na pet poglavlja. Prva celina slikovito opisuje paradokse koji su nastali raspadom srpskohrvatskog jezika, dok drugi i treći deo, kako napominje autor u predgovoru, obrađuju „nezaobilazne teme svake jezičke rubrike: izbor reči, tačno značenje, prihvatljivost i (ne)prihvatljivost oblika reči i pojedinih gramatičkih konstrukcija“. Pretposlednja celina sabira pitanja o anglicizmima u srpskom jeziku, a knjigu zatvaraju članci o lošim prevodima ili nerazumljivim uputstvima na proizvodima za široku potrošnju. Počnite tom podelom, ako ste odlučili da se i ove nedelje pohvalite kako čitate dobre knjige, oslanjajući se na podatke ponuđene u našem instant stupcu. Napomenite da Ivan Klajn rešava svakodnevne jezičke probleme, ali tako da njegove sabrane kolumne istovremeno predstavljaju neku vrstu hronike i preseka stvarnosti. Ukoliko ste u Rečniku jezičkih nedoumica uživali kao dok čitate neki uzbudljivi roman čiji su junaci Miki Rork ili Al Pačino, u Bušenju jezika pronaći ćete sve junake našeg doba, probleme sa glagolima koji obeležavaju jedan period, kao i „imenice u lošem društvu“. Naravno, nećete ostati uskraćeni kada je o humoru reč. Citat za ovu nedelju: U filmu Opasni umovi, na Prvom programu RTS-a pre nekoliko nedelja, Mišel Fajfer igra nastavnicu koja se tek zaposlila. Uvodeći je u razred prepun maloletnih delikvenata, kolega koji ju je doveo kaže joj (prema titlu): „Luana, u učionici sam do“. Klajn zaključuje kako je prevoditeljka u naporu da uštedi slova, verovatno „smatrala da i ja sam do može da bude kompletna rečenica“. Objasnite, na kraju, kako vam se čini da autor Bušenja jezika zapravo piše priče, pa se ponekad u člancima o problematičnim rečima pojavi revolver, kao na Foks krajmu. 

(Blic, 25. novembar 2012.)