Publicista Ajra Stol govori za Nin o svojoj novoj knjizi JFK, Conservative u kojoj podseća da je američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi bio konzervativac i objašnjava zašto je tokom rada na rukopisu preplivao dve milje
Otkud vam ideja da je Kenedi bio liberal
Prošlo je pedeset godina od ubistva Džona Ficdžeralda Kenedija (1917-1963) koji je dužnost trideset petog predsednika Amerike vršio od januara 1961. do atentata u Dalasu 22. novembra 1963. godine. "Kenedi – nedostižni predsednik" naslov je eseja Džil Abramson, urednice Njujork tajmsa, objavljenog u nedeljnom literarnom dodatku, koja se zapitala zašto i pored blizu četrdeset hiljada napisanih knjiga tako malo znamo o Kenediju.
Publicista Ajra Stol (1972), urednik sajta FutureOfCapitalism, nekadašnji dopisnik iz Vašingtona listova Forvard i Jerusalem post, koji je diplomirao na Harvardu i napisao biografiju američkog državnika i političara Samjuela Adamsa – nedavno je objavio knjigu pod naslovom JFK, Conservative, tvrdeći da je slika koju danas imamo o jednom od najpoznatijih predsednika u istoriji u osnovi pogrešna.
"Odrastao sam u Masačusetsu, išao na Harvard, tako da sam uvek imao Kenedija na oku", kaže Ajra Stol u razgovoru za Nin. "Čuo bih kako neki moji prijatelji konzervativci odbacuju sve Kenedijeve kao družinu pijanih ženskaroša, ili čuo svoje prijatelje liberale kako im pevaju hvalospeve – iz pogrešnih razloga. Napisao sam ovu knjigu želeći da raščistim kakva su tačno bila gledišta i jednih i drugih; pokušao da vratim pravu sliku o Kenediju koji bi mogao da nam bude vodič za neke od izazova današnjice."
Na sajtu američkog nedeljnika Tajm naš sagovornik nedavno je zabeležio kako poslednja stvar koju možemo da učinimo u čast sećanja na nekadašnjeg predsednika jeste da ispričamo pravu priču o njemu. Kako se dogodilo da se jedna politička biografija tumači iz sasvim drugog ugla? "Pa, prošlo je pedeset godina od Kenedijeve smrti, što je dovoljno da se zaboravi pravi Kenedi, ali i dovoljno vremena da neki mitovi porastu", objašnjava Stol. "U svojoj knjizi pišem o tome kako neki liberalniji novinari i istoričari iskrivljuju arhivu, ne bi li učinili da izgleda liberalniji stanovišta nego što je to zapravo bio."
Knjigu JFK, Conservative čini desetak poglavlja u kojima Ajra Stol hronološki opisuje život Džona Kenedija. Počinje uvodom čiji je naslov preuzet iz Kenedijevog govora održanog 1946. ("Naš duboki religiozni osećaj"), da bi kao citat za sledeći odeljak odabrao reči izgovorene sedam godina kasnije: "Biću vrlo srećan ako im kažem da uopšte nisam liberal." Posle priče o Drugom svestkom ratu (PT 109), autor piše o Kenediju kao kongresmenu, senatoru, njegovoj predsedničkoj kampanji, inauguraciji, domaćoj politici, nastavlja poglavljem "Rezač poreza", opisuje okolnosti Hladnog rata, smrti...
Tezu o Kenedijevom konzervativizmu gradi na primerima nekoliko krupnih istorijskih događaja. "Tokom kubanske raketne krize odbacio je savet svojih pomirljivijih savetnika koji su predlagali da ignoriše sovjetke nuklearne rakete na Kubi. Umesto toga, naredio je blokadu sve dok se Sovjeti ne slože da uklone rakete", nabraja naš sagovornik. "U Vijetnamu je eskaliralo, povećan je broj američkih trupa i gubitaka. Održao je mnogo govora u kojima se zalagao za smanjenje poreza, protiv čega su bili njegovi liberalniji savetnici i saveznici."
No, knjiga nije samo skup govora koji bi trebalo da potvrde autorovu osnovnu tezu. Pre svega, to je Kenedijev portret napisan u stilu "novog žurnalizma". Premda nije reč o fikciji, Ajra Stol prilazi dokumentima sa romanesknim žarom, slikajući uverljivo celu epohu.
"Mnogo sam istraživao", odgovara na našu opasku o stilu. "Pročitao sam puno knjiga, članaka o Kenediju, pročitao puno govora i dokumenata koji su vezani za njegovu karijeru kongresmena, senatora i predsednika. Pregledao sam razgovore sa ljudima koji su ga poznavali. Čak sam preplivao dve milje da bih steklao utisak kako je bilo Kenediju kada je njegov brod bio potopljen tokom Drugog svetskog rata. Posle sam napisao knjigu. Istorija bi trebalo da bude priča, pa sam pokušao da pripovedam na zanimljiv način, da se uživa do poslednje rečenice."
Pitanje je kome će se Stolova knjiga o Kenediju manje dopasti: demokratama ili republikancima? "Definitivno je da postoji izvestan otpor prema mojoj knjizi sa obe strane", kaže Ajra Stol. "Republikanci ne žele da čuju ništa povoljno o Kenediju, a demokrate ne žele da čuju da je bio konzervativnih gledišta. Nadam se da će obe strane, zajedno sa onima koji su politički nezavisni, prevazići početni otpor, da će je kupiti i pročitati, jer prikazuje Kenedija onakvim kakav je zaista bio, ali i zbog toga što je važno da istorija bude tačna, makar ljudima ponekad bilo i neprijatno zbog toga."
Jednom prilikom Džon Kenedi je rekao da su liberalizam i konzervativizam kategorije iz tridesetih godina, da one "danas" više ne važe. Da li postoje pedeset godina kasnije i da li označavaju nešto sasvim drugo?
"Mislim da kategorije mogu da budu korisne skraćenice za određene političke pozicije. Ukoliko danas smatrate da će smanjenje poreza dovesti do ekonomskog rasta i da se do mira dolazi preko vojne sile; ako ste za slobodnu trgovinu, jak dolar, onda je "konzervativno" prilično tačna oznaka. Moja knjiga je argument koji govori u prilog tome da je po standardima svog vremena, ali i ovog našeg, Kenedi bio konzervativac", odgovara Ajra Stol.
Posle opaske da su mnogi videli aktuelnog američkog predsednika Baraka Obamu kao novog Kenedija, naš sagovornik podseća na rečenice iz završnog poglavlja. Naime, smatra da je zapravo Ronald Regan predsednik koji je imao najviše sličnosti sa Kenedijem, ne Barak Obama.
Mića Vujičić (NIN, 14. novembar 2013.)