Osećate li propadanje u stomaku, imate li utisak da vam izmiče tlo pod nogama dok na aerodromu, kraj pokretne trake, nervozno čekate prtljag? Kompanija Fajerboks nudi uslugu: rastegljivim materijalom obmotava kofer fotografijom vlasnika.

U trenu susreta s novom zemljom, ili prilikom povratka kući, putniku se na traci ukazuje sopstveni lik.

Budućnost će pokazati hoće li za njim krenuti nečija tuđa ruka i da li će se događati da iznenada budemo suočeni s licem zbunjenog stranca koji istovremeno posegne za našom torbom.

Dotle se sećamo lika iz proze Mirka Kovača: „Tašku bi stavio pokraj sebe, na sigurno; često je rukom provjeravao je li još tu gdje ju je metnuo, strahujem za svoje stvari, rekao je okrenut prema meni, znaju ispariti, a među njima su i neki moji unutarnji organi, jer svaki je čovjek rastavljen kao stari sat, mi smo iz dijelova, mladiću. “

(NIN, 30. avgust 2018.)