Nin (proza)
"Odustajanje" Jelene Lengold

Gde se nalazimo dok sat ili dva živimo u uspomenama? Odustajanje opisuje pokušaj bekstva od najbolnijih trenutaka detinjstva

Šaputanje i krik

Sigurno se sećate takvog trenutka iz detinjstva: prigušeni razgovor roditelja o skrivenim i najtežim problemima počinjao bi tek kada se udaljite. Šaputanje i nejasne reči iza pritvorenih vrata, od toga mi je bivalo samo teže, saopštava naratorka romana Odustajanje Jelene Lengold. To nešto od čega su želeli da je zaštite (bezoblično, neizgovoreno, neobjašnjeno) pratilo ju je kud god bi pošla.

Uzalud je otvarala veliki geografski atlas i po njemu crtala stvari koje su nedostajale. Brodove, šarene ribe, svetionike, mostove, čudovišta iz Crnog mora. Bekstvo od iznenadnog i neobičnog muka u kući, najtiše najave najvećih nesreća poput bolesti i smrti, nije moguće. Možete da bežite neko vreme, ali nevolja vas uvek sačeka tamo gde ste je ostavili.

Zato je Odustajanje knjiga o osluškivanju. Na prvoj stranici, u svojevrsnom prologu, čuje se astmatično disanje cevi u zidovima; jecaji parketa. Majčin korak, škripa mosta na izlazu iz grada zvuk posle koga počinje da se ruši život porodice i naglo završava detinjstvo.

Od te tačke, u usamljenosti odraslog doba, stvarnost počinje da para uši. Škripa tramvaja liči joj na bolnu smrt krda slonova, na potmuli udarac broda u lednik. Sve do opisa vremena provedenog u nepoznatoj kući čije zvuke ne poznajete (kao kada u tuđem stanu čujete zvono i niste sigruni da li zvoni telefon ili je neko pred vratima); do otkucaja zidnog sata. Odustajanje postaje proza o ćutanju.

Roman je podeljen na tri celine od pedesetak stranica. Prva, pod naslovom Zakletva na večnu ćutnju, ispunjena ukusima, mirisama, avanturama i doživljajima iz detinjstva sjajno je napisana. Strah i sažaljenje odavno su krupne reči za poređenje, ali pažljivo izvedene slike prirode i vešto građenje atmosfere strepnje usled isprekidanih odjeka iz druge prostorije, ne dopuštaju čitaocu da se odvoji od glavne junakinje i njenog četrnaest godina starijeg brata.

Pritom, književnica ih vodi u bolnice i na groblja; priprema za scenu obračuna pored bunara. Grizemo zube, međutim, na kraju, osećamo da smo lakši, kao umijeni snegom.

Drugi deo, sada sa dvadesetpetogodišnjom junakinjom, i završni (u braku je, ima ćerku) ne povlače pripovedačku snagu uvodnog poglavlja, već otvaraju prostor za motive iz Zakletve na večnu ćutnju, uz digresije i zapažanja. Sneg igra važnu ulogu. Najpre očeva zgažena cigareta na putu do bolnice (fleka mokrog papira); kristalni ton zime što ponekad prelazi u jezivu potmulu škripu, pahulje koje mogu da probude iz sna.

Belina otvara prostor za snove, halucinacije, igre sa svetlom. Likovi su na početku u manjoj sredini, na ulici, a zelene platnene roletne stoje poluspuštene; iza zavesa vire znatiželjna lica. Posle željenog odlaska u grad (naslov je Zastrašujuća mogućnost slobode), junakinja je slomljena, skrivena, mrak se zgušnjava u sobi. U Neizrecivom, dočekuje zoru, čeka da nestane njen odraz lica u staklu i pojave se obrisi susednih kuća.

Jelena Lengold pita se u Odustajanju gde nestajemo dok sat ili dva živimo u nekoj uspomeni. Bekstvo nije moguće. Uvek smo uljezi u sopstvenoj prošlosti. Da li ikada zaboravljamo odjek razgovora odraslih koji nismo smeli da čujemo...

Nije li i to deo piščevog posla: da celog života, u svojoj hotelskoj samoći, povezuje reči davno izgovorene šapatom i širom otvara pritvorena vrata doba u kom je zauvek zatočen.

(NIN, 13. septembar 2018.)

понедељак, 13. новембар 2017.

Moderni klasiciKao kamenIzdavačka kuća Plato objavila je važnu knjigu: roman Stoner Džona Vilijamsa
понедељак, 9. октобар 2017.

Živa mrtva prirodaNobelovka Herta Miler opisuje rumunsko društvo poslednjih dana Čaušeskuove diktat
уторак, 26. септембар 2017.

Plivači kroz grad Tokom boravka u Njujorku, avgusta i septembra 1968, Aleksandar Tišma bio je
уторак, 22. август 2017.

Veštica iz izlogaKada pisac napiše knjigu o dadilji optuženoj za ubistvo dvoje dece – bolje bi mu b