Nin (Tekstovi)
63. Međunarodni beogradski sajam knjiga: Izlog razbijene stvarnosti


U nedelji trajanja manifestacije sa sloganom „Radost čitanja“, na kojoj učestvuje oko hiljadu izdavača iz zemlje i inostranstva, preporučujemo niz prevedih dela, pokušavajući da odgonetnemo kako se savremeni svetski pisci hvataju u koštac sa sadašnjošću, čak i kada pišu o prošlim vremenima

Sali Runi: Razgovori s prijateljima (Geopoetika; prevod: Vuk Šećerović)

Knjiga dvadesetšestogodišnje irske književnice Sali Runi jedno je od najboljih dela objavljenih tokom ove godine. Iza opisa složenog odnosa dve mlade prijateljice i nešto starijeg bračnog para (često se dopisuju, pa „odnos ima formu dokumenta u vordu“) – gradi se sočan i aktuelan društveni roman. Ljubavni zaplet (u kome učestvuje i jedan glumac) postaje povod za pitke, duhovite i pronicljive „rasprave“ o današnjem svetu; o kapitalizmu, komunistima, maskulinitetu, multikulturalizmu (pominje se i Žižek).

Kolson Vajthed: Podzemna železnica (Laguna; prevod: Dijana Radinović)

Termin „podzmena železnica“ označavao je mrežu tajnih ruta i sigurnih kuća koje su u Americi koristili robovi da bi pobegli u slobodne države ili među saveznike, borce za ukidanje ropstva. Kolson Vajthed došao je na ideju da povesni pojam ne shvati isključivo kao „metaforu“, već da u romanu, za svoju junakinju Koru, robinju s planataže pamuka u Džordžiji, načini pravu mrežu pruga i tunela – stvarnu podzemnu železnicu.

Pol Oster i Dž. M. Kuci: Ovde i sada (Samizdat B92; prevod: Tanja Milosavljević)

U knjizi pisama, razmenjenih između 2008. i 2011. godine, Oster i Kuci razmišljaju o prijateljstvu, sportu, brojevima i svetskoj ekonomskoj krizi. O Beketovim pismima, Beketovom bratancu, kriketu, pročitanim romanima i odlgedanim filmovima. (Čitalac bi usput mogao da načini uvrnut spisak filmova koje gleda Pol Oster!) U Bruklinu, on pisma prima putem faks-mašine. „Suočen s izborom da li da pročitam neki prosečan roman ili da izgrabuljam dvorište“, piše mu Kuci, „mislim da bih izabrao grabuljanje.“

Peter Handke: Popodne pisca (Prometej; prevod: Žarko Radaković)

Nakon što ušnira cipele „koje behu dobre i za trotoar, i za pokretne stepenice, i za bespuće“, Pisac, glavni junak pripovesti prvi put objavljene 1987, izlazi iz kuće u decembarsko, pretpraznično popodne. Handkeova knjiga opis je šetnje po periferiji i centru; maršruta osetljivog čovek koji u sebe uvlači prirodu i biva obazriv s ljudima. Flanersko otkrivanje suštine stvaralačkog procesa, povlačenje linije između samoće i pisanja; razmatranje mogućnosti pružanja otpora. Pokušaj da se čula otvore prema svetu, a doživljaji i fascinacije, sakupljeni usput, zatvore u radnu sobu.

Dejvid Foster Volas: Uzmimo jastoga i drugi eseji (Kulturni centar Novog Sada; prevod: Igor Cvijanović)

Zbirka eseja Dejvida Fostera Volasa (1962–2008) odgovara na pitanja da li jastozi osećaju bol, da li je Franc Kafka imao bolestan smisao za humor, u kom je fazonu bio Džon Apdajk… Izuzetan pripovedač, čije je delo prodrmalo prozu na kraju dvadesetog veka, reporterski piše o izborima, posećuje festival jastoga u Mejnu. Prateći kampanju Džona Makejna zaključuje da je teško odgonetnuti zašto su mladi glasači nezainteresovani za politiku. „Verovatno zato što je gotovo nemoguće naterati nekoga da duboko razmisli zašto ga nešto ne zanima. Dosada sama po sebi isključuje znatiželju; fakat osećanja je dovoljan.“

Pol Biti: Prodana duša (Geopoetika; prevod: Lucy Stevens)

Rođen u Dikensu na južnoj periferiji Los Anđelesa, narator provodi svoje detinjstvo kao subjekt očevih psiholoških studija rase. Rečeno mu je da će očev rad biti krunisan studijom koja će rešiti njihove finansijske probleme. Ali kada mu ubiju oca, saznaje da ni beležaka, a kamoli studije, nikad nije ni bilo. Nešto siće za sahranu bilo je sve što je iza oca ostalo. Povrh toga, Dikens je izbrisan sa mape da ne bi više sramotio Kaliforniju. Očajan zbog toga, pripovedač se odlučuje na radikalne, nečuvene poteze da bi ispravio nepravdu: vraća ropstvo i segregira lokalnu srednju školu, što ga dovodi pred Vrhovni sud.

Erik Vijar: Dnevni red (Akademska knjiga; prevod: Melita Logo Milutinović)

Roman francuskog pisca, filmskog scenariste i reditelja sačinjen je od niza kratkih poglavlja vezanih za godine Hitlerovog dolaska na vlast. Naslovi tih celina (Tajni sastanak, Maske, Kurtoazna poseta, Zastrašivanja...) upućuju na atmosferu i prilike u koje Vijar smešta junake. Najpre, reč je o grupi od dvadeset i četiri nemačka privrednika na sastanku s Hitlerom („dvadeset četiri sfinge pažljivo ga slušaju“), 20 februara 1933. Približava se izborna kampanja: „A sad, gospodo, na kasu!“ Sledi opis dolaska lorda Halifaksa i priča puna jeza o firerovom razgovoru s austrijskim kancelarom Šušnigom. Vijarova „hronika“ prati dolazak fašizma i u detaljima. Na primer, zlokobne aluzije Hermana Geringa uvijene su u masne šale.

Pol Oster: 4 3 2 1 (Geopoetika; prevod: Ivana Đurić Paunović)

Novi roman Pola Ostera ima više od devet stotina strana. Krupan zalogaj za čitaoca? Ne. Poznati pisac svakako zna kako da ispripoveda životopis Arčija Fergusona, četiri puta, u četiri verzije: obilje detalja čine da priča klizi. „Nema više okruglih bombona, Arči. One su vrlo opasne“, kaže majka nakon što ga okrene naglavačke i počne da udara po leđima sve dok se bombona zastala u grlu ne otkotrlja na pod. Knjiga počinje dolaskom emigranta iz Evrope na ostrvo Elis prvog dana 20. veka.

Tahar Ben Želun: Dete od peska (Laguna; prevod: Gordana Breberina) i Sveta noć (Laguna; prevod: Nadežda Obradović)

Dva romana ovogodišnje zvezde Sajma knjiga, čiji je počasni gost njegov rodni Maroko, čitaju se jedan za drugim. Sveta noć, za koju je Želun dobio Gonkurovu nagradu 1987. godine, nadovezuje se na Dete od peska. Na trgu u Marakešu, Pripovedač (važna ličnost u celom opusu!) priča o Ahmedu, zapravo devojci, odgajanoj u laži da bi se sačuvala očeva čast, prikrila činjenica da nema muško dete. U nastavku, na samrti, otac oslobađa Ahmeda teškog bremena: rastao je kao sin, a sada će se vratiti svojoj ženskoj pririodi.

Agota Kristof: Velika sveska, Dokaz i Treća laž (Dereta, Kontrast; prevod: Vesna Cakeljić)

Jezgrovite rečenice („Nalazim se u zatvoru maloga grada iz svog detinjstva) i žustri dijalozi („Zašto ne jedete danas?“ „Ovo je naš dan za vežbu gladovanja“) poetičko su oružje troknjižja mađarsko-švajcarske književnice Agote Kristof (1935–2011), koja je pisala na francuskom jeziku. Kapitalno izdanje donosi trilogiju o detinjstvu blizanaca Lukasa i Klausa tokom Drugog svetskog rata; priču o njihovom razdavajanju u posleratnoj, podeljenoj Evropi.

U šta smo se to pretvorili (Arhipelag; prevod: Bojana Gajski i Dragana Miljević)

Panorama anglofone međužanorvske književnosti sačinjena je od kratkih priča najpoznatijih savremenih pisaca (Džon Berdžer, Tedžu Kol, Deobora Livi, Sara Kej, Hilari Mantel…), ispripovedanih u formi horoskopa, spiska, tviter-posta, pisma. Na granici poezije, drame, nefikcijske proze, stripa, tekst nastaje u sivim, pograničnim zonama, multiplikacijom autorskih glasova – navodi u predgovoru priređivač izdanja Srđan V. Tešin.

Digitalni život (Agora, Aecid; prevela i priredila: Bojana Kovačević Petrović)

Antologija španske i hispanoameričke priče novog milenijuma otkriva kako je magični realizam „zamenjen“ virtuelnim. U fokusu je preokupacija novog doba digitalnim svetovima: u dvadeset pet izabranih priča (tu je i Samanta Šveblin!) nove tehnologije postaju motiv, simbol, znak, ili detalj u mislima, snovima i košmarima.

Priredio: Mića Vujičić  (NIN, 25. oktobar 2018.)

Foto: Lončarević

петак, 15. фебруар 2019.

U NIN-ovoj rubrici Filmski barometar, vodiču kroz bioskopski repertoar, kritičar potpisan inicijali
понедељак, 4. фебруар 2019.

Istoričar Timoti Snajder objavio je kratku knjigu O tiraniji (Dosije studio; prevod: Jason G. Mar
петак, 18. јануар 2019.

Američka pesnikinja Patriša Lokvud objavila je u časopisu London Review of Books kritiku pod naslov
петак, 18. јануар 2019.

Izdavačka kuća Prometej objavila je knjigu rok enciklopediste Bogomira Mijatovića Pamtite me po pj