Nin (Tekstovi)
Tri veka Robinsona Krusoa: Brodolomnik bez društvene mreže

Šta posle trista godina znači živeti robinsonovski i da li je dovoljno isključiti internet na kome ima ljudoždera

Na ulici, pošto je ugledao mladića s dugom bradom, dečak je upitao svog oca da li je to Robinson Kruso. Ne. To je hipster!, odgovorio je otac. Vickasti razgovor podsetio nas je na junaka slavnog romana Danijela Defoa (16601731), brodolomnika koji će dvadeset osam godina provesti na pustom ostrvu.

Bradu sam jednom pustio da mi izraste oko četvrt jarde, ali kako sam imao dovoljno makaza i brijača, potkratio sam je. Međutim, pustio je dugačke brkove, koje je potkresivao, a kakve je video kod Turaka u Saleu (Mavri ih nisu nosili). O mojim brkovima neću reći da su bili tako dugački da bih o njih mogao okačiti šešir, ali behu i po dužini i po obliku grozni, naročito kad bi se pojavili u Engleskoj.

Drugi put, u sred saobraćajnog špica, nakon što je kroz prozor gradskog autobusa žena ugledala čoveka na pešačkom ostrvu i naglas saopštila da joj liči na Krusoa zapitali smo se šta posle trista godina od objavljivanja Defoove knjige znači biti robinson. I kako to, ako je nekome po volji, postati...

Da li je dovoljno isključiti internet, zaboraviti na mreže, baciti mobilni telefon, pa uvideti da ste u sobi, u gradu, tren pre toga, na izvestan način, bili sami, a da ste sada odsečeni i od veselog društva s neta?

Robinson Kruso prispeo je na tu obalu 30. septembra 1659, od stuba napravio veliki krst i postavio ga na mesto gde je prvi put izašao. Danas nije nužno da vas strašna bura na debelom moru (prevod Vladete Popovića) izbaci daleko od obale. Isključiti vaj-faj značilo bi ne dobijati vesti, naročito lažne; ponekad čak i ukinuti mogućnost da vidite familiju.

Divlji krajolik primorava Defoovu lutalicu da preispita dotadašnji život. Priroda je puna opasnosti: To me je podsetilo da oskudevam u mnogi stvarima, i pored svega što sam nagomilao; na primer, nedostajali su mi: mastilo, ašov, pijuk, lopata, igle, čiode i konac. Takođe, priroda ima čari: Što se tiče rublja, brzo sam navikao da mi ne bude teško bez njega.

No, ukoliko sada nije potrebno premestiti se na drugo umesto da biste postali Robinson, gde se izmestila stvarnost... Na mesto živopisno, u svakom slučaju.

Ne prođe mnogo pa novinari donesu vest kako se na internetu pojavio ljudožder. Defoova proza sadrži scene o kojima se vekovima esejizira. Najpre, dve rasparane cipele stigle s nasukanog broda pred kojima preživeli stoji, razmišljajući o utopljenim drugovima. Ili pasus sa 151. stranice (Nolit, 1989): Jednog dana oko podne, kad sam izašao da obiđem čamac, užasno se iznenadih kad spazih trag ljudskog bosog stopala na obali, veoma jasan u pesku. Zastaje kao gromom pogođen, kao da je spazio utvaru.

Pojava ljudoždera, užasnutost na plaži prekrivenoj lobanjama, rukama, nogama i rupom u zemlji, gde su divlji nesrećnici verovatno sedali za gozbu da se najedu mesa svojih bližnjih i na tristotu godišnjicu otvara niz polemika. Čitaoci se pitaju nije li priča, zasnovana na doživljajima Aleksandera Selkirka, brošura za potencijalne investitore. Komentator Gardijana preporučuje da se manemo bajke o trgovcu robljem koji je spasao sebe, ali ne i druge. Citiraju se reči pripisane Džojsu. Misli da je glavni junak prototip britanskog kolonizatora. Pominje se njegova istrajnost, ali i nehotična okrutnost, kalkulantska uzdržanost. Uspešan pokušaj da u divljini stvori svet kakav je ostavio u prošlom životu.

Ajriš tajms skreće pažnju na sedam stotina alternativnih verzija storije, uključujući one s ilustracijama. Ne treba zaboraviti ni domaću, s crtežima Đorđa Lobačeva. Elektronski katalog Narodne biblioteke broji pregršt izdanja. Prvo je iz 1883. i nosi naslov Robinson Kruse ili čudnovati događaji iz njegova života: po prvom i pravom Defojevom Robinsonu nanovo preradio G. Menš: sa dve slike.

Brojne su filmske verzije, ali nas privlače aktuelne televizijske emisije koje u srži kriju nešto robinsonovsko. Književnica Friderike Gesvajner rekla je nedavno za naš magazin da današnji svet teži da bude divlje živ u trenutku. Mnogi TV avanturisti odlaze na opasna mesta i pokušavaju da prežive. Ponekad se kroz neraskrčeni predeo kreću golišavi (ni njima izgleda ne pada teško). Epizode se različito završavaju. Jednog su komarci izujedali za stražnjicu; ekipa ga je pokupila helikopterom.

Rubrike tipa život piše drame pomalo su zastarele. Zamisli, zamalo da me pojede ajkula. Juče sam gledao na Jutjubu! Algoritmi zato predstavljaju pravo čudo. Posle potrage za Robinsonom Krusoom na internetu, uz video igre, ponuđen je i erotski film sa željenim motivima. Nismo se udubljivali, proveravali da li Petko, dvadesetšestogodišnjak spasen iz ruku ljudoždera i pretvoren u slugu, uzima učešće.

Defoov klasik aktuelan je najmanje zato što su problemi sa samoćom, utučenošću (sada dok ste i u društvu!) obeležja našeg vremena. Praveći spisak dobrih i rđavih strana situacije u kojoj se našao, Kruso beleži (u rubrici zlo) da je odvojen od ostatka čovečanstva kao usamljenik, kao izgnanik. Počinje da čita bibliju, okreće se veri; duh savlađuje utučenost, bol jer je prognan, odsečen, osuđen na život ćutanja.

Ima u osećanjima tajanstvenih opruga koje tako snažno pokreću dušu ka nekom predmetu da je njegovo odsustvo neizdržljivo, bilo da je taj predmet stvarno pred očima, bilo da ga samo mašta dočarava. Žudeći za razgovorom, doživljava težak trenutak ugledavši na obali izbačeni leš dečaka koji se utopio posle brodoloma u blizini.

Iz dana u dan, pravi raspored rada. Organizovanost mu sigurno pomaže da spreči grčeve u živcima, a temeljan uradi sam pristup čini da doživljaje čitamo poput uputstva za snalaženje na pustom ostrvu, što jeste bila namera pripovedača.

Nikada čovek ne zna šta može da ga snađe. Mnogobrojni sajtovi na internetu posvećeni su pitanju preživljavanja. Registrovani članovi uredno razmenjuju komentare o najrazličitijim vrstama apokalipsi, svakodnevnih neprijatnosti i prirodnih nepogoda, želeći da izaberu najbolje načine za opstanak. Ceo projekat opisan je kao dnevnik pojedinaca spremnih za nesigurna vremena. Ti pojedinci su, provereno, pravi stručnjaci za konzerve.

Uspeva da živi u izobilju. Jelovnik: za doručak evenka suvog grožđa, za ručak parče kozjeg ili kornjačinog mesa pečenog na žaru, i dva-tri kornjačina jajeta za večeru.

Dok se uporno bori s prirodom (uvek počinje obeležavanjem polukruga) i gresima iz prošlosti, narator neretko razmišlja o srednjem staležu, trećoj velikoj temi zbog koje bi danas valjalo ponovo čitati ovu knjigu. Sve Robinsonove muke nastanu kad ne posluša oca, koga na drugoj stranici zaprepaste sinovljeve ideje o pustolovinama. Smatra da u avanture idu ljudi očajnog stanja ili slavoljubivi i bogati, u težnji da se uzdignu preduzimljivošću i neobičnim poduhvatima. Krusoovi, zaključuje, pripadaju srednjem staležu, moglo bi se reći gonjem sloju nižeg staleža, koji je, prema njegovom iskustvu, najbolji na svetu,  najpodesniji za ljudsku sreću, jer nisi izložen bedama i teškoćama, trudu i patnjama radničkog dela čovečanstva, niti sputan ohološću, raskošju, slavoljubljem i zavišću gornjeg dela čovečanstva.

Naposletku, ne treba zaboraviti Krusoovog papagaja Pola. Pošto se odomaći na ostvru, glavni junak reši da ga obiđe i opet jedva izvuče živu glavu. Teškom mukom uspe da se vrati u novoizgrađeni dom, koji mu se, tokom kratkog lutanja, učini najprijatnijim mestom na svetu.

Usni savladan umorom, ali ga probudi glas. Robin, Robin, Robin Kruso; jadni Robin Kruso! Gde si, Robin Kruso? Gde si? Gde si bio? Kako si ovamo došao? Papagaj ponavlja reči naučene od gospodara, izgovorene bezbroj puta u samoći.

Pričamo li nešto dok smo na društvenim mrežama i šta bi naš papagaj otkrio?

Gde si, gde si bio, kako si ovamo došao...

(NIN, 9. maj 2019.)

понедељак, 17. јун 2019.

Mladi su usamljeni Posle premijere prvog dugometražnog igranog filma 400 udaraca 1959. u Kanu,
петак, 10. мај 2019.

Polja u 515. broju prenose pismo Rejčel Donadio, novinarke Atlantika, upućeno Eleni Ferante. Smatra
петак, 10. мај 2019.

Šta posle trista godina znači živeti robinsonovski i da li je dovoljno isključiti internet na kome
петак, 10. мај 2019.

Sama na sceni, Nataša Tapušković tumači lik muškarca, zločinca i ubice, s idejom da pojede žrtvu,