Nin (Tekstovi)
Vremena Vladimira Pogačića: Veliki i mali

U Jugoslovenskoj kinoteci obeležena je stogodišnjica rođena (i dve decenije od smrti) reditelja Vladimira Pogačića (1919-1999), direktora Jugoslovenske kinoteke u periodu od 1954. do 1981. godine. Na programu je bio izbor iz njegovog opusa: Priča o fabrici, Nevjera, Anikina vremena, Veliki i mali, Subotom uveče, Pukotina raja, Sam, Karolina Riječka.

Pre Drugog svetskog rata, Pogačić je studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a posle rata na Visokoj filmskoj školi u Beogradu. Pored filmova, iza njega su ostale dve važne knjige dnevnika, pod naslovom Imaginarni zapisi i Defintivno, imaginarni zapisi.

Dnevnici donose beleške o radu na setu i dokument su o položaju umetnika u posleratnom vremenu. Ponekad prelaze u žive putopise ili otkrivaju detalje Pogačićevih pregovora s Krležom i Andrićem o mogućem ekranzovanju njihovih proza. Takođe, sadrže uzbudljive, kratke eseje o umetnosti i pripadaju najboljim domaćim delima ove vrste, pogotovo na stranicama vezanim za putovanje po Španiji.

Evo odlomka iz dnevničke beleške, unesene 16. jun 1982. Pročitao sam u American Filmu odgovor Frenka Kapre u anketi Nekad i sada Holivuda: `Ljudi koji su nekad dolazili u studije bili su šoumeni. On su voleli svoj posao, on im je bio neophodan, oni su rasli s njim. Ljudi koji to danas rade samo gledaju kako da zarade novac. Sve je postalo finansijska transakcija.` Dobri stari Kapra. Sećam ga se kad je bio u Beogradu pedesetih godina. Malen, jedva nešto viši od 160 santimeatara, tamne puti pravog Sicijlijanca, okruglih, toplih očiju. Ručali smo zajedno kod `Ace devetke` u Košutnjaku (posle obilaska Filmskog grada) i ja sam govorio o filmu, a on me je, početnika, slušao kao da stvari koje govorim čuje prvi puta. Šta li je mislio o mojim naklapanjima čovek koji je snimio Gospodin Smit ide u Vašington i kome sam zamerao, u formi pitanja, nasilni, isforsirni, nalik na deus ex machina srećni kraj filma? Potapšao me je po ramenu i uz blag osmeh mi rekao: `Videćete!` I zaista, danas znam, video sam.

(NIN, 26, septembar 2019.)

понедељак, 17. јун 2019.

Mladi su usamljeni Posle premijere prvog dugometražnog igranog filma 400 udaraca 1959. u Kanu,
петак, 10. мај 2019.

Sama na sceni, Nataša Tapušković tumači lik muškarca, zločinca i ubice, s idejom da pojede žrtvu,
петак, 10. мај 2019.

Šta posle trista godina znači živeti robinsonovski i da li je dovoljno isključiti internet na kome
петак, 10. мај 2019.

Polja u 515. broju prenose pismo Rejčel Donadio, novinarke Atlantika, upućeno Eleni Ferante. Smatra