Nin (Tekstovi)
Nobelova nagrada za književnost: Pod težinom sveta


Dobitnici za ovu i prošlu godinu su Olga Tokarčuk i Peter Handke, ali telefon je zazvonio i Džonu Banvilu 

„Priznanja su nešto u vidu mlaznice za vazduh u akvarijumu – unose malo mehurova u stajaću vodu. U suprotnom bismo se ugušili“, rekla je Olga Tokarčuk u razgovoru za NIN. Poljska književnica, zajedno s Peterom Handkeom, dobila je Nobelovu nagradu 10. oktobra, za „pripovednu imaginaciju što enciklopedijskom strašću prevazilazi granice kao oblik života“, dok je u delima austrijskog pisca primećena „lingvistička domišljatost kojom istražuje periferno, te specifičnost ljudskog iskustva“.

Sa spisateljicom zapaženih dela U potrazi za Knjigom, Pamtivek i druga doba, Dnevna kuća, noćna kuća, Svirka na mnogo bubnjeva, Vuci svoje ralo po kostima mrtvih, Knjige Jakovljeve... - razgovarali smo o romanu Beguni. Sačinjena je od niza kratkih poglavlja, najčešće zapažanja s putovanja, i nešto dužih celina s likovima iz različitih vremenskih perioda, povezanih istom strašću: traganjem za kabinetima retkosti, kolekcijama sačuvanih ljudskih organa. Zanimao nas je njen postupak čiji se temelj, u brzim komentarima posle vesti iz Stokholma, povezuje sa kolažom.

„Prosto sam se trudila da budem čestita prema onome što opisujem - prema iskustvima putovanja, a ona su uvek fragmentarna, skokovita“, objasnila je za naš nedeljnik. „Mada sam i u prethodnim prozama razmišljala o tome kako treba da izgleda novi realizam koji odgovara vremenu u kome živimo. Činilo mi se da naša iskustva stvarnosti više nisu linearna, da pre podsećaju na prebacivanje TV kanala, ili na otvaranje windows ikonica. Moramo da izlazimo na kraj sa ogromnom količinom raznih informacija, tolerišemo različite naracije koje teku jedna kraj druge, surfujemo po haosu, verujući da, negde tamo, odozdo, postoji nekakav poredak.“

Poglavlje Glava u svetu“ počinje beleškom da je studirala psihologiju u velikom, sumornom komunističkom gradu i da se  njen odsek nalazio u zgradi u kojoj je za vreme rata bilo sedište SS odreda. „Taj deo grada podignut je na ruševinama geta, to se lako uočavalo kad pažljivo gledaš - čitava četvrt bila je za oko metar uzdignutija od ostatka grada. Metar ruševina.“

Nobelov komitet izazvao je oštre polemike odlukom da nagradu dodeli Peteru Handkeu. Svakako jeste reč o jednom od najboljih svetskih pisaca, ali kako voleti i prihvatiti dela književnika sa čijim se političkim stavovima nikada niste slagali i nikada nećete složiti.

Složen je odnos stvarnosti i fikcije. Nedavno prevedenom romanu o glumcu koji sa periferije kreće u centar grada gde predsednik treba da mu uruči nagradu, Handke je dao naslov Veliki pad. Šetnju naratora ispunio je teškim preispitivanjima, a perspektivu dodatno opteretio činjenicom da lik u glavi vrti scenario sledećeg filma: treba da tumači ulogu obnevidelog ubice.

Tek nas čeka svečana dodela.

Sećamo se odlomka iz njegove Težine sveta. Zejdi Smit uzima ga za epigraf u Sakupaljaču autograma: „Samo pretpostavimo da ne smem da izvodim pokrete koje ljudi prave kada ne znaju šta će drugo: igranje narukvicom mog ručnog sata, otkopčavanje i zakopčavanje košulje, prolaženje rukom kroz kosu. Na kraju mi ne bi ostala nikakva podrška, bio bih izgubljen.“

Nobel je ove godine okrznuo i irskog pisca Džona Banvila. Pre proglašenja, neko ga je pozvao telefonom iz Stokholma, lažno se predstavio kao šef Akademije i saopštio mu  da je dobitnik najvećeg priznanja. Pola sata bio je laureat, zatim dobio poruku da se odluka povlači zbog neslaganja u žiriju, i naposletku shvatio da je prevaren. U razgovoru za Ajriš tajms objašnjava da je sve bilo nalik udarcu u pleksus i da nagrade privlače ono večito dete skriveno u svima nama. Nas je pak ova vest vratila u vreme fiksnih telefona. Komitet izgleda ima dvojnika.

(NIN, 17. oktobar 2019.)

 

 

четвртак, 31. октобар 2019.

Na Radio-televiziji Srbije emitovan je film Mišel Petručijani reditelja Majkla Redforda, dokumenta
четвртак, 31. октобар 2019.

Dobitnici za ovu i prošlu godinu su Olga Tokarčuk i Peter Handke, ali telefon je zazvonio i Džonu
уторак, 15. октобар 2019.

Postoje filmovi tako iznenada presečeni krajem da vam se učini kako se završe uvek kada razvodnik
петак, 27. септембар 2019.

Odgledati u bioskopu dramu nastalu zgušnjavanjem omiljene serije ponekad izgleda kao kada vam prep