Nin (proza)
"Luka kaže" Srđana V. Tešina

U teatru, glumci se polome da bi izmaštani svet učinili uverljivim. Deca pak u taj svet ponekad veruju još pred ulazom u pozorište, pa umetnik mora da trči za njihovom maštom. Tako je i u živoj, duhovitoj, kratkoj ali ozbiljnim životnim zamkama dupke punoj knjizi Srđana V. Tešina Luka kaže (Arhipelag; ilustracije: Lidija Taranović).

Od juna 2019. do jula 2020, književnik je beležio rečenice koje izgovara njegov sin Luka i kasnije od njih razvio priče o „zaguljenim odnosima između oca i sina“. Zatečen onim što čuje, odgovarao je najčešće jezičkom bravurom – pokušao da se nekako izvuče sa scene:

Luka kaže: „Ja sam terapeut, reci mi, koji je tvoj problem?“ Dvoumim se odakle da počnem. Luka kaže: „Kad je tvoje srce ispunjeno muzikom, treba da je sviraš!“ Ti si pisac?! Luka kaže: „Ma ne, ti si pisac, a ja sam terapeut.“ Luka zna da izabere.

Premda je delo, pre uvodne storije ovde navedene u celosti, definisano podnaslovom „priče za decu i razmažene roditelje“, knjiga daleko prevazilazi pomenute okvire. Zato ne treba zanemariti napomenu s kraja da je podnaslov mogao da bude i drugačiji: „Kako me je Luka učio pisanju“. Ni preskočiti uvodni citat iz Pisma mome sinu u kome Umberto Eko poručuje da će detetu pokloniti pušku, „jer puška nije igra“.

Oružje, naravno, jesu reči.

Igračka?

Teško, ukoliko se rešeta otac-pisac.

Rečenice ispaljene u zbirci govore o brojnim mogućnostima formiranja ličnosti. Dečak ih koristi slobodno i olako (ubeđen da može da bude i akrobata i gutač vatre i gutač mačeva), ali takvim postupkom neprekidno izbacuje iz ravnoteže i dovodi u pitanje identitet sagovornika sa platnom karticom bez magičnih moći. Naš pisac („Šta si ti sad? Penzionisani mađioničar?“) zna koliko izgovorene stvari u stvarnosti zaista teže!

Tešin se bori za naklonost sa plišanim zecom, razmišlja šta da kaže pošto čuje: „Tatice, gde ti je telo?“, dok ga sin sklapa od rasparenih delova iz kutije sa lutkama.

Vrhunac je tačka preklapanja identiteta: jedno ogledalo i dečakova želja da ima dvojnika! „Luka kaže: Ti si veliki ja.“ Ili: „Zašto si rekao ja, a ne mi? Kad si takav, igraj se sam.“

(NIN, 6. januar 2021)

недеља, 28. септембар 2014.

Kap po kapOgnjen Spahić: Puna glava radosti, Nova knjiga, Podgorica, 2014.Umire bilje, umiru laste,
петак, 29. новембар 2013.

Žalost je vertikalnaDžulijan Barns: Nivoi života, prevela sa engleskog Bojana Vujin, Geopoetika"Izg
четвртак, 7. новембар 2013.

Nobelova nagrada za književnostOsećati se kao kod svoje kućeAlis Manro: Previše sreće, Agora"Kako b
петак, 11. октобар 2013.

Poprečni presek ekipe iz krajaZejdi Smit: Severozapad; Booka"Zašto su svi iz te vaše škole kriminal