Nesmetano kretanje
Rišard Kapušćinski: CAR, prevod sa poljskog: Ljubica Rosić, Paideia

Eto šta od mene tražite, dragi foliranti! Da pročitam knjigu i ukratko je prepričam, kako biste se pretvarali da ste je pročitali. Da vam isečem, pa sažvaćem litetarni zalogaj: „Cara“ Rišarda Kapušćinskog, cara Haila Selasija, lično. Stojim pred vama kao sluge pred Selasijem – sluge čije je ispovesti legendarni reporter Rišard Kapušćinski složio u jednu od napopularnijih knjiga. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, Kapušćinski je uspeo da u Adis Abebi dođe do ljudi iz najbližeg carevog okruženja i zabeleži njihova svedočanstva.
Ako želi da bude trajna, fantazija mora da bude čudovišna, kao kod Rablea, rekao je jedan pisac. „Car“ Rišarda Kapušćinskog nije fantazija, a jeste upravo to; stvarnost u svojoj neverovatnosti. No, da se ne razumemo: u knjizi nema Haila Selasija lično, tako da je delo univerzalni obrazac odnosa vladara i njegovih podanika. Car se konkretno ne pojavljuje, osim u pričama koje nam u formi iskaza daju njegovi najbliži saradnici, tipovi sa najbizarnijim zanimanjima. Lakej trojih vrata u Sali za prijeme čiji je posao bio da otvori vrata u pravom trenu (samo da pogodi taj trenutak). „Ako bih otvorio vrata prerano, to bi moglo da stvori nedopustiv utisak da izbacujem cara iz Sale.“ Ukoliko bi zakasnio, car bi morao da uspori, još gore – da se zaustavi, „što bi umanjilo gospodsko dostojanstvo koje zahteva da kretanje prve ličnosti bude nesmetano i ne nailazi ni na kakvu prepreku“.
Ili, jastučar preuzvišenog koji je dvadeset šest godina pratio gospodara na putovanjima po svetu i mincao mu jastučiće kad treba da sedne na presto. Čim bi se gospodar smestio, podmetao mu je jastuče pod noge. „Ova radnja morala je da bude munejvito obavljena kako ne bi nastao trenutak u kome bi noge dostojanstvenog monarha ostale da vise u vazduhu“. Car je bio niskog rasta, a položaj je zahtevao nadmoćnost u odnosu na podanike, zbog čega su prestoli imali visoke noge. (O vrećaru, slugi-satu, te tipu čiji se posao sastojao u brisanju mokraće carevog psa Lulua sa cipela visokih ličnosti – opširnije u knjizi Rišarda Kapušćinskog.)

Mića Vujičić (Blic, 7. avgust 2010.)