Od kolevke, pa do groba

Žan Bernar–Puj, Serž Blok i An Blanšar: Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca, Kreativni centar

Pa šta! I Ajnštajn je bio loš đak... Koliko ste li se samo puta tešili ovom rečenicom, dragi foliranti. I slavnog Alberta su u školi smatrali lenjim. Ponekad je satima razmišljao pre nego što bi dao odgovor na najjednostavnije pitanje. Nije umeo da nauči pesmicu napamet, savetovali su ga da napusti školu jer od njega u životu ništa neće biti – a gle šta je napravio. Ukoliko ste se hvatali za ovu zgodu s Ajnštajnom kao za slamku spasa, možda ćete je pronaći u „Enciklopedija loših đaka“. Crno na belo.

Žan Bernar–Puj, Serž Blok i An Blanšar sastavili su šaljivu enciklopediju u kojoj su ukratko prepričali živote velikana koji su imali muke sa školom. „Ko bi se kladio na njih kada su bili mladi?“, zapitali su se na početku. „Evo galerije portreta ličnosti koje su obeležile istoriju, književnost, nauku ili umetnost uprkos katastrofalnim počecima.“ Nakon toga su se bacili na posao. Krenuli su od Karla Velikog i Leonarda da Vinčija, a završili su kratkom biografijom slavnog sineaste Fransoa Trifoa (francuski naučnik Klod Lakomb iz „Bliskog susreta treće vrste“) i Džona Lenona koji se u školi strašno dosađivao. „Postiže loše rezultate zbog toga što vreme provodi smišljajući mudre primedbe“, komentarisao je jedan njegov profesor.
Naravno, i ovoga puta smo posebnu pažnju obratili na pisce. Ukoliko vam nije dovoljno što ćete ovu enciklopediju koristiti kao materijalni dokaz vaše buduće blistave karijere, pogotovo ako vam škripi u školi – zapamtite ponešto od sledećih stvari. Balzaku nije baš bilo veselo u internatu: školski program je poticao iz doba Karla Velikog, a disciplina iz vremena Atile Biča Božijeg. Za šest godina, samo je dva puta video roditelje (pročitati „Luja Lambera“), ali je zato klečao na kolenima i dobijao po prstima. „Čekam da sasvim napustim ovu govnjavu ludnicu od škole“, pisao je jednom prilikom Flober svom prijatelju Ševalijeu.

Kad se podvuče crta, ispada da su genijalcima u školi najčešće smetala stroga pravila i ograničavanja slobode. U tom smislu, zanimljiv je slučaj Aleksandra Dime. Kad je krenuo u radnju da kupi mastionicu pred polazak u školu, sreo je Eleonoru koja mu je rekla da će sa devojkama biti gotovo ukoliko postane sveštenik. Umesto mastionice, kupio je hleb, kobasice i pobegao u u lov. Kad se vratio, majka ga je upisala u drugu školu, gde su ga đaci dočekali s radošću i prosuli mu kofu mokraće na glavu.

Mića Vujičić (BLIC, 13. mart 2011.)