Do 22. januara, u atrijumu Jugoslovenske kinoteke, traje izložba Flert frejmova Ive Prlinčević, inspirisana filmovima Alfreda Hičkoka Drž’te lopova i Vrtoglavica. Umetnica kaže da je temu odabrala pre sedam godina, kada je upisala doktorske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, ali da sećanje na ove kadrove potiče iz detinjstva. Psiho, Ptice, vesterni sa Džonom Vejnom... „Zajednički su im lepi, čisti kadrovi jakih boja koja je moguće bila dodavana... Krupni ili široki kadrovi pejzaža i konja u trku, s početaka Holivuda“, ističe Iva Prlinčević putem mejla za NIN.
Izabrala je dva Hičkokova ostvarenja iz pedesetih zato što se reditelj izražava, i razmišlja, na slikarski način. „Ideja da četkicom i bojom prikažem pokret javila se pre dve decenije, nakon što sam gledala Vrtoglavicu u Jugoslovenskoj kinoteci. Po mišljenju filmskih i drugih stručnjaka, proglašena je za najbolje delo u istoriji kinematografije. Htela sam da prikažem pokret kojim se duže vreme bavim na crtežima i slikama.“
Zanima nas kako preskače okvire zadate filmom. „U pitanju je doživljaj proživljenog. Kao i u životu! Život je takođe pokret.“ Ističe da lovi važne doživljaje i trenutke, a onda ih kroz pokret prenosi sa filmskog na slikarsko platno. „Polazim od sopstvenog iskustva i doživljaja, identifikujem se sa scenom tamo gde je osetim, prepoznam, pa dopunjujem izrazom. Da citiram kolegu Peđu Todorovića: to je nešto što se poklapa i sa ekspresijom i sa impresijom. Impresija s filmom, a ekspresija sa izvesnim oživljavanjem. Ne doživljavanjem, već oživljavanjem.“
Pretpostavljamo da je tehnika nastanka slike neminovno povezana sa pauziranjem video materijala. „Proces rada sačinjen je od gledanja filma i beleženja onog što provocira, na šta vizuelno ili emotivno odreagujem. Vraćam film nekoliko puta na takvu scenu, da bi doživljaj bio jači i da bi uvek bio svež. Nekoliko minuta ili duže.“ Naposletku potpuno zamrzne kadar i koristi napravljene fotografije, skice i crteže.
(NIN, 13. januar 2022)