Nin
Ričard Ovejn Roberts, književnik: Telefon otupljuje čula kao droga

Velški pisac govori za NIN o svom romanu Zdravo druže nedostajao si nam koji je nagrađen alternativnim Gardijanovim Not the Booker priznanjem za 2020. godinu, i otkriva zašto pripoveda isključivo u prezentu dok upražnjava mešovite borilačke veštine

Onlajn svetu najvećim delom treba pripisati zasluge za okupljanje i aktivnost pokreta za nezavisnost Velsa. Eto bar jedne stvari na kojoj treba biti zahvalan internetu – kaže nam Ričard Ovejn Roberts, pisac romana Zdravo druže nedostajao si nam, objavljenog u izdavačkoj kući Partizanska knjiga, u prevodu Ane Pejović.

Posle smrti partnerke, Hil se vraća u rodnu kuću na ostrvu, gde se stari i bolesni otac sprema da sat-kulu pretvori u smeštaj za iznajmljivanje. Za glavnog junaka, sat-kula predstavlja vezu sa detinjstvom i prerano izgubljenom majkom. Po dolasku upoznaje očevu negovateljicu Trudi, obučenu u preveliki teget džemper s pletenicama.

Na početku raspravljamo o pitanju virtuelnog, jer je prikaz stvarnosti – dvostruk. Lik upija sve što se okolo događa, ali istovremeno koristi različite aplikacije na mobilnom telefonu. Od bekgemona do ambijentalnih zvukova tipa „kiša u buretu na ripit“:

„Stojeći mirno, na trenutak zatvara oči i sluša zvuk talasa; iznad kolskog prolaza, iznad kuće, iznad travnjaka ispred kuće, iznad staze posute kamenjem, ali i dalje tu, i dalje postoji.
Pakao časova jedrenja, misli Hil.
Pakao aplikacije ambijentalnih talasa, misli Hil.“

Junakinja poručuje: Manje otvorenih tabova, više otvorenih srca. Ne bismo mogli reći da se dve realnosti trpe.

„Da, mislim da je tako“, odgovara Roberts za NIN. „Hil koristi svoj telefon da pobegne, kao drogu da otupi čula, slično drugim drogama iz spoljnog sveta. To ne znači da svet na mreži nije stvaran svet – ako ga opažate kao stvaran, onda jeste. Način na koji možemo da postojimo u jednom, ili u oba sveta u isti čas, deluje zanimljivo i svakako jeste izvor zabavnog i problematičnog sukoba, ili to može biti.“

Zato je bitan trenutak kada se isprazni baterija. Tada se povezuje sa emotivnim iskustvom, nevezanim sa bilo čime što je trenutno relevantno.

„Ponekad izgleda da ništa što je onlajn nije relevantno u bilo kom stvarnom smislu, kao da je uglavnom reč o apstrakcijama, proizvoljnim mišljenjima i generalizacijama. Više volim da se bavim fizičkim aktivnostima poput trčanja ili mešovitim borilačkim veštinama, da gledam film ili čitam, pošto ove aktivnosti mogu da budu pozitivne i daju smisao.“

Pripovedač koristi prezent. Spisateljica Ursula K. Le Gvin objavila je kritiku jedne knjige ispripovedane u ovom glagolskom obliku i njena se opaska često citira: „Prezent je baterijska lampa s uskim snopom svetlosti u mraku, što ograničava sledeći korak – sad, sad, sad. Ništa prošlost, ništa budućnost.“

Da li je autoru teško s prezentom?

Sagovorniku se sviđa citat, premda se ne slaže sasvim. „Bilo mi je važno da roman postoji u Hilovim mislima istinski i neposredno, i prezent je pasovao. Nisam isprobavao nikakva druga vremena ili perspektive, bio je to onaj čas kada pisac od prvog trenutka oseća da je na pravom putu. A ne slažem se sa navedenom rečenicom utoliko što naše delovanje u sadašnjosti skoro uvek otkriva prošlost, što jeste Hilov slučaj.“

Danas živimo u ritmu: sad, sad, sad. Zaključak: „Ništa se loše ne dešava kad se ništa ne dešava“ – zvuči nalik upozorenju.

„Interesantan način da se pročita ta rečenica. Ukoliko ljudi pričaju o knjizi ili mi postavljaju pitanja, najčešće isto pitaju. Ako ne pitaju, onda ih zanima preveliki štrikani teget džemper s pletenicama. Pretpostavljam da donekle jeste reč o upozorenju da vas ne parališe strah ili emocionalni teret prošlosti. Koliko god da se ništa loše neće dogoditi kada se ništa ne dešava, tako se, s druge strane, neće dogoditi ni išta dobro. To se odnosi na obamrlost kakvu Hil oseća u većem delu knjige, njegov život je u odbrambenom režimu, u strahu, gde se sve što nije `loše` doživljava kao pobeda. Osećam da ovo nije dobar stil života.“

Dunja Ilić, urednica izdanja, skrenula je u pogovoru pažnju na Robertsov eliptični stil. Književnik objašnjava da ponavljanja upotrebljava delimično zbog strukture kakvu ona uspostavljaju. Ponavljanja mu izgledaju korisna za brže i jednostavnije stvaranje ritma ili tona.

„Takođe, reč je o nečemu što mene zabavlja, pa je normalno što ću slediti sopstvena osećanja i uraditi onako kako hoću.“

Otkriva da upravo razvija stil sledećeg romana, ali već zna da će u njemu opet biti ponavljanja. Za brendove ne pitamo! Delo Zdravo druže nedostajao si nam krcato je nazivima robnih marki. Ipak, od samih brendova, po piščevom mišljenju, bitnija je činjenica da je odrastao s pop kulturom osamdesetih.

„Shvatio sam da je veoma stimulativna i uticajna. Najbolji brendovi imaju alhemiju koja nije nužno, mada često može da bude, povezana sa kvalitetom i korisnošću proizvoda, već s nekakvim drugim osećajem, poput neke neopipljive veličine ili uzbuđenja. Proveo bih sate gledajuću u omote VHS kaseta, znajući o kom se filmu radi. Patike konvers sa onim prevelikim jezicima, stariji brat mog prijatelja imao je deset pari poređanih ispred spavaće sobe. Eksl Rouz. Dvadeset godina kasnije scena s gliserom u Porocima Majamija Majkla Mana, Speidi, Tesla, voće i povrće koje sam jeo. Hoću da kažem da brend, estetika, osećaj, sve je to deo vizije, deo života koji vodimo.“

Ne smeta mu što kritičari pominju milenijalce i hipstere. Naprotiv! „Uživam dok čitam komentare kritičara. Ono što ja jedino mogu jeste da vidim realnost svojim očima. Rekao sam ranije, generalizacije, grupno razmišljanje i kontrola mišljenja nisu mi privlačni, volim da vidim ono što pojedinac oseća, gleda ili čini, zatim da to prenesem na stranicu ili izrazim na drugi način.“

Isto je s filmovima. Ističe da bi radije video rediteljeve oscilacije i omaške nego da se unapred drži određenog šablona i estetike. Izuzetno mu je uzbudljivo i podsticajno što je odlomak iz Zdravo druže nedostajao si nam objavljen u festivalskom fanzinu New People’s Cinema Club NPCC u Njujorku, u oktobru, zajedno sa tekstovima mnogih talentovanih ljudi. 

„Među njima i Džoa Svanberga, reditelja kome se divim i koji me dugo inspiriše.“

Dobitnik je prestižne alternativne Gardijanove Not the Booker nagrade za prošlu godinu. Kakav stav zauzeti prema književnim priznanjima – pitamo naposletku, računajući da je pomenuo borilačke veštine.

„Volim da dobijam književne nagrade. Voleo bih da ih dobijem još mnogo. No, čak i da ih ne primim još mnogo, ništa se neće promeniti, misliću kako sad mislim i živeti kako sad živim.“

Tumač hipsterskog pakla

Ričard Ovejn Roberts objavio je 2015. debitantsku zbirku priča Sva mesta na kojima smo živeli, pošto je diplomirao književnost na Univerzitetu u Mančesteru i završio master studije pisanja na Univerzitetu u Liverpulu. Nedavno je osvojio nagradu PENfro za kratku priču. Zdravo druže nedostajao si nam njegov je prvi roman, za koji je dobio prestižnu alternativnu Not the Booker (Nije Buker!) nagradu za najbolju knjigu napisanu na engleskom jeziku 2020. godine. Partizanska knjiga objavila je 2017. i Sva mesta na kojima smo živeli, takođe u prevodu Ane Pejović. „U svih sedamnaest priča, Roberts deluje kao autentični tumač neke vrste hipsterskog pakla, pošiljalac poslednjih poruka civilizacije koja je odlučila da komunikaciju prepusti mašinama i tako se odrekne vlastitosti, svega što je milenijumima sticala“, napisao je književnik Srđan Srdić, urednik ove izdavačke kuće. Velški pisac glavni je lik filma Concrete Ultra, dokumentarca u pripremi koji prati promotivnu turneju povodom srpskog izdanja. Živi u Kardifu sa suprugom i ćerkama.

(NIN, 4. novembar 2021)

среда, 24. новембар 2021.

Autor knjige Beket: čovek i delo opisuje NIN-u kako je napisao prozu o životu slavnog pisca, š
четвртак, 18. новембар 2021.

Poznata spisateljica govori za NIN o svom romanu, napisanom u ritmu skrolovanja na internetu, koji
среда, 3. новембар 2021.

Velški pisac govori za NIN o svom romanu Zdravo druže nedostajao si nam koji je nagrađen alternativ
четвртак, 21. октобар 2021.

Pre početka treće sezone serije čiji su junaci vlasnik medijske imperije i njegova deca, publicista