Da li Juna
Fosea možete da čitate na plaži? Da. Ako je hladno i pada kiša – rekao je Radoš
Kosović, prevodilac knausgorovskog zamaha. Pre nego što su na NORD festu, održanom od 22. do 24.
novembra u Narodnoj biblioteci i u Krokodilovom centru, svoje delo predstavili
ovogodišnji gosti, švedski pisac Patrik Lundberg i danski autor Morten Pape –
Kosović je razgovarao sa Dejanom Matićem, urednikom Trećeg trga, o prva dva
objavljena toma Septologije aktuelnog
norveškog nobelovca.
Istakao je
da jasno vidimo njegove uzore. „Najviše Tomasa Bernharda, ali i Beketa, na novi
način. Ne kopira, već ide dalje.“ Misli da se na prvi pogled može učiniti da se
radi o prilično staromodnom piscu. „Modernizam, postmodernizam, tihi prelaz.
Nikako klasična proza. Čini se da je Fose ono što bi bila moderna da nije
stala, nego nastavila.“
Smatra da
se brojne ideje, razmišljanja, teme, odlike stila – ulivaju nalik reci u Septologiju (izdavači: Treći Trg i
Srebrno drvo) i da ona zaokružuje veliki započeti proces. Sedmoknjižje
raspoređeno u tri toma, u jednom romanu, gde svaki deo možete da čitate
zasebno... „Savršena sfera koju okrećete i njenu glatku površinu gledate sa
svih strana.“ Nije reč o autofikciji, ali prepoznajemo delove piščevog života.
Razmišlja, sav je u sećanjima...
„Prva
zagonetka ovog romana jeste koliko ima Aslea“, pita se Radoš Kosović. Da li je
to isti čovek koji razmišlja o drugoj verziji svog života, i ukoliko jeste,
koji je onda stvaran... „Da Septologiju
odneste na sudsko veštačenje, bilo bi jasno ko je ko. Opet ostaje zagonetka!
Postoji motiv posmatranja sebe i prošlosti. Paradoks predstavlja ključnu reč,
prirodno mora biti istinita i jedna stvar i njena suprotnost. Sve je ovo način
da čitaoca odvede izvan jezika, u tišinu.“
Fose
sopstveni stil naziva mističnim realizmom; ne klasičnim ili magijskim.
Prevodilac
čitaocu poručuje da ga ne uplaši složenost knjige. „Ona se vrlo lako čita.“
Na plaži?
Zrna peska
su velik motiv u toj prozi.
(NIN, 7. decembar 2023)