Hristić i Pavaroti na grčkim ostrvima

Ostrvo na dva mora – priče o moru; priredila: Ljubica Arsić, Laguna, Beograd, 2010.

Dragi foliranti, vi koji ste spremni da tvrdite "na neviđeno" kako ste pročitali pripovetke o moru iz pera najvećih majstora svetske priče – umete li da plivate? Dok se baškarite u vodi, ja za vas, po običaju, radim i nogama i rukama.

Poznata književnica Ljubica Arsić priredila je za Lagunu zbirku pripovedaka koje povezuje more. Na naslovnoj strani nalaze se imena samo nekih od pisaca čiji se junaci praćakaju po plićacima ili nestaju u dubinama. Singer, Moravija, Le Klezio, Selindžer, Donoso, Tomas, Tabuki, Bunjin, Gombrovič, Borhes, Kazakov, Makenzi, Kalvino, Lispektor, Zegers, Džabvala, Delibes, Vilijams...

Spisak se nastavlja, ali se mi vraćamo na početak. Knjigu otvara jedan domaći pisac! Pre nego što pređe na storije velikana, Ljubica Arsić objavljuje priču Jovana Hristića „Tajanstveno ostrvo“, izvorno objavljenu u „Terasi na dva mora“. Hristićev tekst, koji počinje rečenicom: Dogodilo se da sam jednog leta proveo šest dugih nedelja u Veloj Luci na Korčuli – savršen je predgovor jednoj ovakvoj knjizi. Zašto? Zato što se u gotovo svakoj od priča provlači kontrast između lepote mora i jeze, koju oseća Hristićev pripovedač dok gleda litice, ploveći duž obale ostrva u ribarskom čamcu sa starinskim motorom.

Smrt se materijalizuje odmah nakon „Tajanstvenog ostrva“! U priči Alberta Moravije „Sastanak na moru“ koja sledi, supružnici pokušvaju da se brčkaju, dok na plaži, u šipražju, policajci prekrivaju belim čaršavom mrtvaca kog su upravo pronašli. (Ne znam zašto sam se setio replike koju izgovara Domeniko u drami „Savonarola i njegovi prijatelji“ Jovana Hristića: Kako je lepo i lako umreti na latinskom, ali ja ne znam taj jezik!)

Posle Moravije, čitao sam Singera, čijeg pripovedača, u Majamiju, sve nervira, a najviše bućkanje u okeanu sa bučnim gostima.

Nakon što sam zatvorio priče o moru, preturao sam po svojoj kućnoj biblioteci. Setio sam se da mi se davno svidela jedna priča Ljubice Arsić („Lučano Pavaroti na grčkim ostrvima“, iz zbirke pripovedaka „Zona sumraka“, prim. urednika). Kao kroz maglu, sećao sam se scene u kojoj Lučano Pavaroti zaboravlja vokmen na plaži, pa mu iscure baterije. I scene u kojoj sinjor Pavaroti sedi na kamenoj ogradi pošto mu je pukla sandala. Eto, iskoristite sve, pa i ovo poslednje, ako vas na brzinu uhvate u društvu.

Mića Vujičić (Blic, 5. decemabr 2010)