Anatomski crtež

Bernar Andrije i Žil Boeč: REČNIK TELA, prevod sa francuskog: Olgica Stefanović, Službeni glasnik

Posle kapitalnog „Rečnika pakla“ Kolena De Plansija u kome je, pored ostalog, opisano kako se bacaju čini i proriče pomoću bora na čelu – pred čitaocima je još jedan veliki rečnik u izdanju Službenog glasnika. Bernar Andrije, profesor epistemologije tela i telesnih navika, zajedno sa antropologom Žilom Boečom, sastavio je „Rečnik tela“ koji sadrži dve stotine članaka ukupno sto osamdeset istraživača i istražiteljki. Interdisciplinarno posmatrajući problem, autori su koncipirali delo kao niz eseja, od kojih svaki objašnjava nekakav pojam vezan za telo. Autori članaka, posle kojih nam se prezentuje bogata bibliografija, eminentni su istoričari, antropolozi, doktori filozofije medicine, etičari, klinički praktičari, sportski lekari i jedna babica.

Ukoliko  krenemo od slova A, naletećemo na adolescenta. „Telo adolescenta dovodi u pitanje pritajeni identitet i navodi adolescenta da ponovo prihvati svoju novu telesnost“, objašnjava, na primer, Marion Aza. Pod slovom A su i pojmovi tipa anatomski crtež, anoreksija, apsint: telo pod dejstvom apsinta sebe posmatra kao da ga pokreće veoma izraženo komunikativno čulo koje omogućava međusobnu povezanost svih za stolom ili zadovoljstvo koje ide do oduševljenja, radost, pa čak i likovanje zbog „zajedničkog“ zadovoljstva...

Ukoliko ste se na prvi pogled iznenadili otkud apsint u „Rečniku tela“, posebno će vas obradovati objašnjenje pojma arhive koje ide odmah za njim. „Od nacionalnog tela draže je lokalno telo, sopstveno telo; otuda se sve više razvijaju regionalne i opštinske, porodične arhive i arhive udruženja“, objašnjava Filip Artijer. Arhiva igra centralnu ulogu u ispoljavanju identiteta...

Dragi foliranti, vi koji ste već u ovom pasusu počeli da se busate u grudi i da se hvalite kako poznajete svoje telo, sve na konto ovog stupca, naravno – možda ćete reći da je sasvim razumljivo što se u „Rečniku tela“ raspravlja o dlakavosti, kremaciji, kanibalima ili kiborzima. Ali, otkud sad tu obdukcija, pirsing, fast-fud i misice (leta, na primer!). Baš je u tome caka! Objašnjenja fenomena prava prve bračne noći, udarca po zadnjici, ili suštine kriminalca (telo se javlja kao onaj element na koji se pozivaju sve rasprave o kriminalcima) – čine ovo delo izuzetnim. Kao i opis brucoške inicijacije, tradicionalnog običaja koji stariji primenjuju na novajliji ponižavajući ga telesno. Kad čovek to pročita, bukvalno zažali što nije studirao.

Mića Vujičić (Blic, 27. februar 2011.)