Iza mojih prozora
Patriša Kornvel: IZOLACIJA, Laguna

„Noć je pala na Dablin, čista i hladna, a vetar je cvileo iza mojih prozora, kao da milion frula svira uglas. Drmusao je stara okna i hujao poput naleta duhova“ – kaže na početku svog romana „Izolacija“ Patriša Kornvel, autorka hit krimića u kojima se najvažnije stvari događaju u sali za obdukciju. Knjiga pripada seriji forenzičkih romana čija je junakinja Kej Skarpeta, glavna medicinska istražiteljka Virdžinije. Ovoga puta, ona biva pozvana u Irsku da bi pomogla u istrazi niza gnusnih ubistava. Nakon što se vrati u Ameriku, shvata da ubica (ili njegov savršeni imitator) – „kasapi žrtve i tamo“. Recite ponešto od toga ukoliko nameravate da se uspustite u priču o ovoj knjizi koju niste pročitali, ali o kojoj naširoko razglabate u društvu ljubitelja trilera, na račun ovog instant stupca, naravno. Napomenite da Kej odlazi u Dablin kako bi na poziv Kraljevskog kolegijuma hirurga održala niz predavanja na koledžu Triniti, ali da joj ne daju mira misteriozna ubistva koja su se dogodila pre više od deset godina. To otežava istragu: „Zbog svega toga bilo je teško reći nešto više o ubici, mada sam ja verovala da ima iskustva u rukovanju testerom za meso i da je koristi na poslu, ili ju je koristio nekad.“ Brutalno počinje, brutalno se nastavlja. Takav je posao. Na jednom mestu istražiteljka objašnjava kako se prilikom projektovanja kuće postarala da perionica bude odmah do garaže, jer nije želela da posle obilazaka mesta zločina unosi smrt u prostorije svog ličnog života. Na kraju, poput omiljene junakinje, operite ruke antibakterijskim sapunom. Ne zaboravite da dodate da je „Izolacija“ premijerno objavljena 1997. godine i da se jedan od junaka (Džimi, administrator Mrtvozorničke službe, sa kosom plamenocrvenom poput bakra), jedući tost sa džemom i čitajući biografiju Stiva Mekvina, žali kako godinama čeka kompjuter, „jer nema para kad ste igračka u rukama socijalista“. Takođe, malo-malo pa zavibrira neki pejdžer, nakon čega glavna medicinska istražiteljka najčešće uzvikne: „Dođavola!“
  
Mića Vujičić (Blic, 19. avgust 2012.)