Nin (proza)
"Tiho rušenje" Ivice Prtenjače




Majstori iz romana Tiho rušenje Ivice Prtenjače mogli bi da budu jedini majstori koji vam ne smetaju i kad kilave, pa se duže zadrže u kući. Prepoznatljivi Prtenjačin glavni junak-usamljenik, izbačen iz šina, ovoga puta ne odlazi u divljinu, na ostrvo, kao u knjizi Brdo, niti stupa u vezu s maloletnicom iz dela Dobro je, lijepo je. Premda ima diplomu jugoslavistike, radi u građevinskoj firmi Mistrija, i sa šegrtom Elvisom, dolazi u stan starog profesora da guli zidove.

Pisac rođen 1969. u Rijeci, najpre nagrađivani pesnik, izgradio je svoj prozni svet koji se izdavaja po nepretencioznosti i naročitim odnosom prema svakodnevici. Prtenjača se, na prvi pogled, fino igra, ali svašta izvuče iz razvalina jednog građanskog stana, iz života jedne bivše porodice. Sa šutom, iznose se i ožiljci iz prošlosti (ne pojavljuje se tek tako ogromna brazgotina, sa zatvorenim šavom oko srca, već na desetoj stranici). Pripovedač voli da skida stare slojeve. Za čitaoca to znači: mistrija po mistrija stvarnosti. Šta nakon toga ostane, pitao sam se, goli zidovi? Gola sudbina, gola nesreća?

Prateći dnevnu rutinu dva majstora koji vitlaju špahtlama po kući misterioznog starca, dok on ne želi da napusti dnevni boravak i traži da ga jednostavno pokriju folijom, Ivica Prtenjača nas u svom za sada najboljem romanu vodi do zazidane sobe, do sveta skrivenog iza zida, gde ćemo i mi klimnuti glavom. Reći: Sve je prašina.

Usput se šali, direktno obraća autorima fantastike, jer ih nema baš sad kad su mu napotrebniji, ali ispod te lake proze, pune cigala, u Tihom rušenju (izdavač: VBZ) otkrivamo mesta na kojima se junaci ne usuđuju hodati po staklu ovog trenutka“.

Uljuljkani opuštenim naratorskim glasom, čak i ako nije izgovorena reč smrt, primećujemo krhotinu sekunde kada podignemo ramena i uvučemo glavu, kao što ljudi čine pod prvim kapima kiše, pod jakim vjetrom, ili u kakvoj drugoj nelagodi koja se osjeti izvana, na koži.

(NIN, 26. novembar 2017.)

петак, 29. новембар 2019.

Pisati stežući zube Oštroumna kritička zapažanja, ideje za budući roman, liste pročitanih knjig
субота, 31. август 2019.

Cipele za bespućeJunaci Popodneva pisca i Velikog pada“, „probuđeni“ zvonom na kapel
среда, 5. јун 2019.

Valjak za sećanja Sigurno ste nekada, na plaži, prisustvovali sceni kada jak vetar iznenada pod
среда, 24. април 2019.

Knjigu Ne ubiti pticu drozda čini feljtonistika pesnika Branislava Petrovića, objavljivana u štamp