Nin (Tekstovi)
NIN-ova nagrada: Pročitana budućnost

Na konkurs je stiglo 200 romana. U ovom broju objavljujemo komentare članova žirija o ovogodišnjoj romanesknoj produkciji, a u sledećem širi izbor naslova koji ulaze u konkurenciju za roman godine

Ove godine bez nagrade: žiri odlučio da nagradu ne dodeli – glasio je naslov vesti objavljene pre šest decenija u NIN-u.

Od ukupno 36 objavljenih romana tokom 1959, pisalo je u saopštenju, posle višečasovne rasprave sačinjen je najuži izbor. „Svaka knjiga bila je pretresena neobično savesno,  a kada su mišljenja bila sumirana, ispalo je da se žiri našao pred neočekivanom ali jednoglasno donetom odlukom da se nagrada ne dodeli nijednom od 36 romana, nijednom od 33 pisca, jer su dva pisca imala 5 objavljenih romana.“ Pokazalo se da niko od njih „ne bi mogao da izdrži malo pooštreniji kriterijum“.

Saopštenje su potpisali Milan Bogdanović, Velibor Gligorić, Eli Finci, Borislav Mihajlović i Zoran Mišić. Kasnije su štampana obrazloženja.

Milan Bogdanović zaključio je da se roman nalazi u stadijumu procvata. „Mi smo svi bili saglasni da se uočila opasnost, za koju simptomi postoje, da kvantitet ne pritisne kvalitet i mislim da je ovaj skrupul, a mogao bih reći i briga žirija, savršeno opravdana.“ Odluka nagoveštava puno osećanje odgovornosti u odnosu na budućnost našeg romana „koja se najbolje može obezbediti uvek sve strožim kriterijumima“.

Komentar Zorana Mišića tera nas da se zamislimo koliko je teško bilo doneti „jednoglasan“ zaključak. „Ja nisam zapazio simptome krize koji bi mogli opravdati odluku da se nagrada ne dodeli. Moje je uverenje da je bar desetak romana moglo da polaže isto toliko prava na nagradu koliko i roman Branka Ćopića prošle godine.“

Smatra da iz naziva priznanja treba izbaciti reč najbolji. „Ako gonkurovci svoju nagradu nazivaju jednostavno Gonkurovom, ne ističući da je to nagrada za najbolji roman, mislim da to nije nimalo slučajno: to je stvar dobrog ukusa, osećanja skromnosti, ali i dalekovidosti, koja im nalaže da javnosti dadu do znanja da njihov sud nije neprikosnoven, ni nepogrešiv. Bilo bi nam lakše da se oslobodimo hijerarhijske šeme nagrađivanja i ne bismo na mlađim piscima zaoštravali kriterijum koji nam je na starijima –  biva i to – ponekad otupio.“

Mišić napominje da se zalagao da 1959. laureat bude Miodrag Bulatović za roman Crveni petao leti prema nebu.

Stižemo do srži misterije! Već šezdeset leta, u delu javnosti, šuška se da se radilo upravo o tome: da se NIN-ovo priznanje ne dodeli Bulatoviću, piscu zbirke pripovedaka Đavoli dolaze iz 1955.

Borislav Mihajlović je nagradu otpočetka shvatio kao jedan od pokretača budućeg obilja romana. „Sada, kada naša literarna produkcija izbacuje na desetine romana godišnje“, misli da je vreme oštro zaokrenuti i stimulisati kvalitet. „Kao da je neki đavo hteo da sada, kada su diskusije o modernizmu i realizmu toliko dojadile, da im se svet bavi isključivo u dubokoj provinciji i visokim prestoničkim redakcijama – i nigde više – naša književnost dobija sve one mane koje su ova dva tabora jedno drugom pripisivali.“ Hvali određene elemente Bulatovićevog dela, „mada se sve više navozi na pučinu neograničene proizvoljnosti“. Pasus završava rečenicom: „Ne može se nekažnjeno u jednoj literaturi prizivati đavo.“

Postoji gore rešenje od nedodeljivanja nagrade: istovremeno dodeljivanje dve! Bukera su nedavno podelile dve književnice. Na prvi pogled, nema greške i žiri mirno spava. Mirno, kao u gradskom autobusu, usred špica, kada glumiš da dremaš ne bi li izbegao ustupanje mesta onome kome pripada.

Aktuelni pravilnik ne dopušta ovakve mogućnosti! Zato će žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, koji radi u sastavu Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Marija Nenezić i Teofil Pančić (predsednik), 20. januara, oko podneva, sigurno saopštiti ime 66. laureata.

Širi izbor biće objavljen u sledećem broju, uži 9. januara, a imena finalista biće poznata 16. januara.

Na konkurs je stiglo 200 naslova. Jedan manje nego prošli put, a 164 više nego 1959. Velibor Gligorić poručio je tada da se čovek mora suočiti sa tako impozantnom količinom!

(NIN, 26. decembar 2019)

четвртак, 16. април 2020.

Jedna nemačka novinarka objavila je na Tviteru fotografiju iz supermarketa u kome redovno pazari nj
четвртак, 16. април 2020.

Nisu onakvi kakvim ih zamišljate, nisu veličanstveni. Drevni ostaci više liče na slomljene biskvite
четвртак, 16. април 2020.

Male nevine laži 2 nastavak su filma Gijoma Kanea, „romantične komedije“ kojoj biste teško odoleli
четвртак, 16. април 2020.

Tokom prošle dve nedelje, pojedini nemački TV kanali pokušali su da uspostave stil video-konferenci