Pošto
smo završili razgovor sa Andrejom Makinom i isključili snimanje na
mobilnom telefonu, saopštili smo francuskom piscu da je skoro u
našem magazinu objavljen prikaz putopisa Dominika Fernandeza
Italijom
izvan utabanih puteva
(Službeni glasnik), u kome je njegov devedesetčetvorogodišnji
kolega iz Akademije, svestan činjenice da se mnoge slike i skulpture
ne nalaze u muzejima, palatama i crkvama te zemlje, pošao da ih
pronađe u nepoznatim, zabačenim krajevima, od Sicilije do severa.
Makin
je svoj roman Prijatelj
Jermenin
(Laguna) posvetio upravo Fernandezu i na našu opasku odgovorio
srdačnom preporukom. Naime, on jednim od najvažnijih dela ovog
plodnog autora (objavio više od šezdeset naslova) smatra knjigu
Ramon,
koju smo ubrzo sami potražili na internetu, dakle, „izvan utabanih
puteva“.
Na
sajtu izdavača Le
Livre de Poche
brzo smo saznali da je štampana 2010, na 768. strana, te da u
svojevrsnom roman-memoaru Dominik Fernandez pripoveda o svom ocu
Ramonu, sprovodeći biografsku, istorijsku i intimnu istragu.
„Sin
pokušava da shvati kako je njegov otac, jedan od najvećih
intelektualaca tog vremena, mogao da bude socijalista u trideset
prvoj, književni kritičar levičarskih novina u trideset osmoj,
komunista u četrdesetoj, fašista u četrdeset trećoj i
kolaboracionista u četrdeset šestoj godini života…“
U
nasledstvo mu je, piše negde, ostavio ime, bogat opus (poznavao
Prusta, napisao studiju o njemu) – ali i sramotu.
(Radar, 6. jun 2024)