Novinski isečak

U pasvorde urezujemo ožiljke i uspomene

Ijan Urbina, novinar Njujork tajmsa, otkriva najlepše snove i najdublje strahove koje svakodnevno upisujemo u pasvorde. "Oduvek sam osećao da postoji nešto skriveno unutar tih kodova", kaže dobitnik Pulicerove nagrade za Politiku

Preziremo ih, ali ipak prožimamo svojim nadama, snovima, najdražim uspomenama i najdubljim značenjima. Ne otključavaju samo naš korisnički nalog, već puno više od toga – piše Ijan Urbina u podnaslovu opširnog članka o "Tajnom životu pasvorda". Reporter i novinar-istraživač Njujork tajmsa objavio je u nedeljnom Magazinu priču o brojevima i slovima koje svakodnevno ukucavamo da bismo proverili poštansko sanduče ili pokrenuli kompjuter kad stignemo na posao. Novinski tekst od 5252 reči (dug: 21 minut, kako se sad moderno meri) otkrio je niz neverovatnih sudbina skrivenih iza niza odabranih znakova.

Zašto baš istraživanje fraza i reči koje nam daju dozvolu da pristupimo određenom sadržaju? "Na takvu ideju došao sam pre pet godina, kroz razgovar s porodicom", odgovara Ijan Urbina za Politiku putem imejla. "Bez obzira na to što ima puno stvari koje mrzimo kada je o pasvordima reč, postoji i druga strana. Nešto skriveno unutar tih kodova, ne samo iza njih. Oduvek sam to osećao."

Novinski članak otvara kao roman. Kada su 11. septembra 2001. godine avioni udarili u Kule bliznakinje, poginulo je 658. zaposlenih u jednoj od najvećih finansijskih firmi. Njen izvršni direktor, koji je izgubio brata, nakon što je prošlo određeno vreme, shvatio je da niko ne zna pasvorde za stotine naloga i fajlova, bez kojih kompanija neće moći da nastavi poslovanje. Stiglo je trideset stručnjaka u improvizani komandni centar, opisuje Ijan Urbina, međutim, čak ni najbrži računari nisu mogli da izađu na kraj s milijardama kombinacija. 

Znali su, ipak, dve važne stvari: ljudi često koriste isti pasvord za više naloga, kao i da šifre često imaju veze s privatnim životom. Da bi algoritam radio, bio im je potreban i ogroman broj intimnih podataka vezanih za svakodnevni život ljudi među čije su fajlove želeli da uđu. Zato je direktor uzeo telefon i počeo da okreće brojeve supruga i roditelja preminulih kolega. Pitao ih je kada im pada godišnjica braka, kako im se zovu kućni ljubimci, kog su datuma rođeni njihovi klinci... Bili su to užasno teški razgovori.

Kada smo zamolili za kratku izjavu, Ijan Urbina pisao je "priču iza priče"; članak za insajderski blog Njujork tajmsa na kome novinari otkrivaju šta se događa iza redakcijske scene. Neke delove podelio je s nama i istakao kako je pisanje teksta o pasvordima bilo čudno iskustvo. "Osetio sam istraživanje kao retku priliku da vidim koliko smo kreativna i sentimentalna stvorenja. Kako smo osmislili neobične rituale i pametne naprave koje koristimo u svakodnevici. Kako smo uplepšali čak i sopstvene okove." 

Objašnjava da je počeo s nacrtom od hiljadu reči. Pokazao ga je prijateljici i koleginici, video-reporterki, koja je počela da radi na multimedijalnoj prezentaciji. Lozinke često imaju bogatu priču iza sebe. One su ponekad, kako piše, motivaciona mantra, udarac šefu, skriveni oltar izgubljenoj ljubavi, šala sa samim sobom, emotivni ožiljak.

Dok pišemo o kompjuterskim šiframa koje ne štite samo važne poslovne podatke, već i snove, tajne, strahove, tešku prošlost – dotičemo temu longridsa. Sajtovi Longreads ili Longform svakodnevno biraju i postavljaju na mrežu najbolje duge novinske tekstove, koji su u starim, zadimljenim redakcijama bili poznati pod imenom "ćilim". "Kada govorimo o Long Form listama", odgovara Ijan Urbina, "mogu da kažem da one imaju mnogo smisla. Postoji puno sadržaja, toliko priča različitog kvaliteta na internetu. One pomažu čitaocima da naprave izbor."

Diplomirani istoričar iz Vašingtona, član ekipe Njujork tajmsa koja je 2009. dobila Pulicerovu nagradu za praćenje "vesti koja nam je upravo stigla", potvrdno odgovara na pitanje da li misli da su razbijanja šifri postala neka vrsta novog oružja. Ponovo se govori o Hladnom ratu. "Super-sile, poput Amerike, Kine ili Rusije imaju čvrstu sajber odbranu i divizije za napad", piše, vraćajući se, ipak, ličnim pričama. Misli da u samom pasvordu pronalazimo više tajni nego u podacima koji se iza njega kriju.

(Politika, 27. decembar 2014.)