Do prvih
dana avgusta, u Galeriji `73,
trajala je
izložba Aleksander Dubček – humanista, demokrat, Evropljanin, čiji su autori prof.
Ivan Laluha, doc. Pavol Polak i dr Jozef Škulteti, postavka
organizovana u saradnji sa Udruženjem Slovačkih velikana (Slovačka Republika) i
Arhivom Vojvodine. Na otvaranju, 28. jula, Mirela Pudar, direktorka
Galerije `73, Kristijan Obšust, pomoćnik direktora Arhiva Vojvodine i Jozef
Škulteti, predsednik Udruženja Slovačkih velikana, predstavili su i knjigu Aleksander Dubček iz pogleda
svetskih političara i ličnosti.
Izložene fotografije najvažnije
ličnosti Praškog proleća 1968, podsetili su nas na dve „ilustracije“ za članak
Aleksandra Ilića Dvadeset izgubljenih
godina, štampan u nedeljniku NIN 3. decembra 1989.
Na prvoj,
Aleksander Dubček (1921–1992), sekretar Prezidijuma Komunističke partije
Slovačke (samo do aprila 1969), stoji kraj Brežnjeva s desne, i Suslova, s leve
strane, šireći ruke. „Nije uspeo da ih ubedi“ – poručuje potpis. Na drugoj,
dočekavši pobedu 1989, još se smeje: „Olga i Vaclav Havel sa Dubčekom“.
Rasplakaće
se ubrzo – tvrdi jedan od svedoka – pošto lideri Plišane revolucije reše da za
predsednika ipak odaberu Havela. Od radosti ili tuge? Na internetu danas stoji
„od žalosti“, međutim, šta ko može da zna o tuđim suzama.
Analizirajući
događaje snagom esejiste, Aleksandar Ilić skreće pažnju da je Đorđo Napolitano,
tada član predsedništva Komunističke partije Italije, u novini Unita, 20.
avgusta 1988, objavio „članak pod rečitim naslovom“ Avgust 1988 – rehabilitujte Dubčeka.
Spoljnopolitička
rubrika, u svojoj najvrelijoj zimi (Gorbačov, Mađarska, Poljska, Istočna
Nemačka), donosi i odlomak iz Dubčekovog intervjua datog istom italijanskom
listu, žaleći te 1989. za dve izgubljene decenije.
„Posle
ovakve dvadesetogodišnje stagnacije, kriza socijalizma i socijalističkih
zemalja samo se produbila i donela socijalizmu i narodima neizmerne moralne i
materijalne gubitke. Otuda izviru i složenost i teškoće savremene perestrojke u
Sovjetskom Savezu, Mađarskoj, Poljskoj i drugim zemljama. Te teškoće nisu
posledica perestrojke, nego, naprotiv, mnogih izopačenosti, deformacija i
samovolje iz proteklog perioda. One u isto vreme odražavaju otcepljenost
socijalističkih zemalja od života Evrope i sveta koji se neprekidno razvija.“
(NIN, 25. avgust 2022)