Nin (Tekstovi)
Posle izložbe: Rehabilitovati Dubčeka


Do prvih dana avgusta, u Galeriji `73, trajala je izložba Aleksander Dubček – humanista, demokrat, Evropljanin, čiji su autori prof. Ivan Laluha, doc. Pavol Polak i dr Jozef Škulteti, postavka organizovana u saradnji sa Udruženjem Slovačkih velikana (Slovačka Republika) i Arhivom Vojvodine. Na otvaranju, 28. jula, Mirela Pudar, direktorka Galerije `73, Kristijan Obšust, pomoćnik direktora Arhiva Vojvodine i Jozef Škulteti, predsednik Udruženja Slovačkih velikana, predstavili su i knjigu Aleksander Dubček iz pogleda svetskih političara i ličnosti.

Izložene fotografije najvažnije ličnosti Praškog proleća 1968, podsetili su nas na dve „ilustracije“ za članak Aleksandra Ilića Dvadeset izgubljenih godina, štampan u nedeljniku NIN 3. decembra 1989.

Na prvoj, Aleksander Dubček (1921–1992), sekretar Prezidijuma Komunističke partije Slovačke (samo do aprila 1969), stoji kraj Brežnjeva s desne, i Suslova, s leve strane, šireći ruke. „Nije uspeo da ih ubedi“ – poručuje potpis. Na drugoj, dočekavši pobedu 1989, još se smeje: „Olga i Vaclav Havel sa Dubčekom“.

Rasplakaće se ubrzo – tvrdi jedan od svedoka – pošto lideri Plišane revolucije reše da za predsednika ipak odaberu Havela. Od radosti ili tuge? Na internetu danas stoji „od žalosti“, međutim, šta ko može da zna o tuđim suzama.

Analizirajući događaje snagom esejiste, Aleksandar Ilić skreće pažnju da je Đorđo Napolitano, tada član predsedništva Komunističke partije Italije, u novini Unita, 20. avgusta 1988, objavio „članak pod rečitim naslovom“ Avgust 1988 – rehabilitujte Dubčeka.

Spoljnopolitička rubrika, u svojoj najvrelijoj zimi (Gorbačov, Mađarska, Poljska, Istočna Nemačka), donosi i odlomak iz Dubčekovog intervjua datog istom italijanskom listu, žaleći te 1989. za dve izgubljene decenije.

„Posle ovakve dvadesetogodišnje stagnacije, kriza socijalizma i socijalističkih zemalja samo se produbila i donela socijalizmu i narodima neizmerne moralne i materijalne gubitke. Otuda izviru i složenost i teškoće savremene perestrojke u Sovjetskom Savezu, Mađarskoj, Poljskoj i drugim zemljama. Te teškoće nisu posledica perestrojke, nego, naprotiv, mnogih izopačenosti, deformacija i samovolje iz proteklog perioda. One u isto vreme odražavaju otcepljenost socijalističkih zemalja od života Evrope i sveta koji se neprekidno razvija.“

(NIN, 25. avgust 2022)

петак, 21. јул 2023.

Stiv Rozenberg, šef ruskog dopisništva televizije BBC, na ličnom Tviter profilu @BBCSteveR, uz ošt
среда, 12. јул 2023.

Umetnica Katalin Ladik uvela je nago žensko telo u javni prostor. Bila je tadašnja članica partije
четвртак, 22. јун 2023.

Ne znam da je to neka tajna. Od početka sam pretpostavljao da je reč o omiljenoj pesmi našeg redit
четвртак, 22. јун 2023.

Makartijevi junaci nemaju iluzija o savršenom skladu. Svejedno da li su instinktivno, promišljeno