Život i priključenija

Volter Ajzakson: STIV DŽOBS, prevod: Goran Skrobonja, Laguna

Autor u uvodu citira Šekspirovog Henrija V. Napominje da ta priča o svojeglavom i nezrelom princu koji postaje strastven ali osetljiv, okoreo ali sentimentalan, nadahnjujuć ali manjkav kralj, počinje opomenom: „Amo, vatrena muzo što uzlećeš / do najvišeg neba mašte!“ Volter Ajzakson, generalni direktor Instituta Aspen, nekadašnji predsednik Si-En-Ena i urednik časopisa Tajm, iskusan je pisac biografija. Nakon knjiga „Ajnštajn: život i univerzum“, „Bendžamin Frenklin: jedan američki život“ i „Kisindžer: biografija“ – opisao je život Stiva Džobsa na gotovo osam stotina stranica. Kada mu je Džobs saopštio da želi da baš on bude njegov biograf, Ajzakson ga je, šaleći se, upitao da li sebe vidi kao sledećeg u njegovom nizu.

Biografija počinje kao drama! Nakon reklame za „Epl“ iz 1997. koja otvara knjigu (Ljudi dovoljno ludi da misle kako mogu da menjaju svet, upravo su oni koji to i čine!), nailazimo na spisak lica koja ćemo sresti u sledeća četrdeset dva dugačka poglavlja. Tu je, recimo, tip koji je razvio grafiku za mekintoš, zatim jedan „čarobnjak za publicitet“, ili izvesni marksista, koji je palio cigaretu za cigaretom, a koga je Džobs 1976. zaposlio kao elektroinženjera za Epl II.  

Napomenite ponešto od toga, ukoliko nameravate da se pohvalite kako ste pročitali knjigu, na konto ovog instant stupca. Dodajte da je Volter Ajzakson uradio više od četrdeset intervjua sa Stivom Džobsom i da je tako nastala priča „o vrtoglavom životu i izuzetno snažnoj ličnosti jednog kreativnog preduzetnika, čija su strast prema savršenstvu i žestoki pokretački nagon doneli revoluciju u šest industrijskih grana“. Personalni računari, animirani filmovi, muzika, telefoni, tablet-računari i digitalno izdavaštvo. Biografija je iskrena, živopisna i uzbudljiva. Sadrži mnoštvo anegdota. Od one kad su, u trećem razredu, mali genijalci stavili eksploziv ispod stolice svoje učiteljice, gospođe Terman, pa do navodnog tamanjenja šargarepe u velikim količinama zbog koga je Stiv u to doba poprimio narandžastu boju.

Mića Vujičić (BLIC, 22. jul 2012.)