Treće poglavlje knjige Filozofija straha, pod naslovom „Strah i rizik“, Laš Fr. H. Svensen otvara citatom iz filma Vrelina. Šarlin Šiherlis 1995. kaže: „It`s like risk versus reward, baby“, ili po našem titlu: „Rizik naspram nagrade, bejbe.“

U delu štampanom još 2007. godine, norveški filozof piše da se pandemije događaju povremeno: dva-tri puta u jednom veku. „Najgora u prošlom stoleću bila je epidemija španske groznice, kod koje je smrtnost bila oko tri procenta, i koja je ubila između pedeset i sto miliona ljudi.“

Premda nam pažnju privlače Svensenove konstatacije da bolesti kojima se posveti najviše pažnje nisu nužno one koje odnose najviše života („Procenjuje se da je panika zbog SARS-a koštala globalno preko dvadeset pet milijardi evra, a sa tolikim iznosom novca verovatno bi bilo moguće potpuno iskoreniti tuberkulozu, koja ubija daleko veći broj ljudi svake godine“), ili zaključak da ista ona medicina što nas leči, čini da se više plašimo („Ne najmanje zato što nas je učinila svesnim da možemo biti bolesni ne doživljavajući nikakve simptome“) – zanimalo nas je kako je pre deceniju i po nagovestio ono što nam se trenutno događa. Pokušao je da opiše na koji će se način sa krizom nositi najbogatiji, a kako najsiromašniji delovi sveta.

Sa velikom sigurnošću je tvrdio da će doći nove epidemije i pandemije. Ipak, iz današnje perspektive, naročito je zanimljiv nastavak pasusa: „Ali sa isto tako velikom sigurnošću možemo reći da ćemo se mi, koji živimo u najbogatijim delovima sveta – sa dobrom higijenom i dobrim lekarskim aparatom – izvući relativno jeftino, dok će one daleko oštrije pogoditi najsiromašnije na svetu. Mi treba da se bojimo za njihovu sudbinu, ali u našem delu sveta nema nekog velikog razloga za zabrinutost.“

U knjizi koju pominjete napisao sam da ćemo s vremena na vreme biti pogođeni epidemijama i pandemijama, jer su one neizbežne posledice samog procesa razvitka civilizacije. Život u zajednicama, gradovima, državama, kao i putovanja sa jednog mesta na drugo, nužno vode do širenja zaraznih bolesti. Aktuelna kriza pokazala je i da bogatije zemlje nisu bile dovoljno pripremljene za ovu pandemiju. Međutim, one imaju pristup medicinskoj tehnologiji koja može da pomogne velikom broju ozbiljno bolesnih. Imaju pristup čistoj vodi i dobre sanitarne uslove. U mogućnosti su da prilično dugo obustave veći deo društvenih aktivnosti, istovremeno održavajući snabdevanje hranom, zdravstvenu zaštitu i borbu protiv kriminala. Siromašne zemlje nemaju takve mogućnosti. Videli smo tek početak pandemije u siromašnijim krajevima sveta, a bojim se da će posledice biti užasne.

Rekao bih da se mediji ponašaju prilično odgovorno ovoga puta, nisu skloni preteranom širenju straha, možda zato što nema potrebe za preuveličavanjem opasnosti, imajući u vidu ozbiljnost problema. Strah je vrlo moćna sila, kako u privatnom, tako i u društvenom životu. Ako možeš da rukovodiš strahom u društvu, onda u velikoj meri možeš da kontrolišeš to društvo. A država mora ozbiljno da shvati široko rasprostranjeni strah pošto upravo legitimitet države zavisi od toga koliko je sposobna da zaštiti građane od onoga čega se boje. Suštinsko je pitanje kako se država nosi u takvoj situaciji.

Mnoge zemlje bave se krizom na odgovarajući način, uvodeći mere koje ozbiljno ograničavaju osnovnu slobodu građana, ali objašnjavajući na racionalan način građanima zašto su takve mere neophodne u tom trenutku, dozvoljavajući da se čuju i suprotna mišljenja. Ali imamo i zemlje poput Mađarske i Poljske, čiji su režimi iskoristili priliku stvorenu krizom da stalno potkopavaju liberalnu demokratiju i postanu još autoritarnije nego što su ranije bile. Jako je važno ponavljati da sve uvedene mere moraju da budu privremene i da se moramo vratiti na staro.

Aktuelna kriza nije nam pokazala da se autoritarne države bolje snalaze u vanrednim situacijama poput ove. Mora se priznati da je kineska vlada snažno odgovorila na krizu kada je ona postala neosporna činjenica. No, treba imati na umu da su autoritarni aspekti kineskog društva, koji su omogućili tako silovit odgovor, bili isti oni koji su omogućili da se pandemija tako brzo otme kontroli jer je oduzeta sloboda govora lekarima koji su hteli da upozore, a progonjeni su oni koji su upozoravali uprkos tome. I ne bismo mogli da kažemo da je borba sa virusom imala većeg uspeha u Kini nego u demokratski razvijenijim društvima poput Južne Koreje i Tajvana.

Sloboda podrazumeva odgovornost. Samo ukoliko ste slobodni možete imati odgovornost. To je ključno u ovom momentu. Vaša sloboda završava se tamo gde počinje sloboda drugog, a kako ste trenutno veći potencijalni rizik za svoje sugrađane nego obično, vaša sloboda biće ograničenija, ne samo u pogledu privremenih zakona koji sprečavaju veća društvena okupljanja, već i u pogledu konkretnog ponašanja u susretima sa drugima. Sad imate odgovornost da sami postavite granice vlastite slobode. Odgovorni ste prema sugrađanima da ih ne biste doveli u nepotrebni rizik. Doći će vreme za normalan društveni život i žurke, ali sada nije takvo vreme.

Dosadu možemo da opišemo kao osećanje nelagodnosti koje nam govori da u našem životu nije zadovoljena potreba za nečim smislenim. Imanuel Kant čak kaže da je čovek jedina životinja sa egzistencijalnom potrebom za radom, jer je rad tako važan izvor smisla. Bez rada, mi smo toga lišeni, izloženi praznini vremena koje nekako mora biti ispunjeno. Štaviše, zbog trenutnog ograničenja kada je reč o društvenim interakcijama, nije nam dostupno ni toliko drugih izvora značenja za kojima bismo inače posegli. Tako da je i dosada nešto sa čime ćemo biti suočeni. Možda bismo ovo mogli da sagledamo kao priliku da budemo sami sa sobom, da se okrenemo ka sebi, da otvorimo dijalog sa sobom. Možda aktuelna situacija pruža priliku da preispitamo svoj uobičajeni način života.

Laš Fr. H. Svensen (1970), profesor filozofije na Univerzitetu u Bergenu i projekt menadžer u istraživačkoj organizaciji Civita, objavio je niz knjiga koje su prevedene na dvadeset četiri jezika. Najpoznatije su Filozofija dosade (1999), bestseler preveden na petnaest jezika, Umetnost (2000), Filozofija zla (2001), Čovek, moral i geni – kritika biologizma (2001), Šta je filozofija (2003), Istinito, dobro i lepo – uvod u filozofiju (2004, u koautorstvu sa Simom Seteleom), Filozofija mode (2004), Filozofija straha (2007), Filozofija rada (2008), Filozofija slobode (2013), Filozofija usamljenosti (2015). Izdavačka kuća Geopoetika objavila je sedam dela ovog poznatog norveškog filozofa.

Čim nam se 18. aprila ukazala šansa za razgovor, upitali smo Laša Svensena kako izgledaju njegovi dani u izolaciji. „U stanu sam poslednjih mesec dana, sa suprugom, ćerkom i psom“, odgovorio je za NIN. „Škola moje ćerke radi preko interneta, moja supruga, klinički psiholog, priča sa pacijentima preko interneta i ja na isti način radim sa studentima.“ Dodaje da su imali jako malo direktnog kontakta sa drugima, jedino kad idu u kupovinu. „Sledeće nedelje, Norvežanima će biti dozvoljeno da idu u vikendice, tako da planiram da tamo provedem neko vreme sâm da bih završio rad na novoj knjizi. Iako se čini da je u Norveškoj virus pod kontrolom, lako može ponovo da počne da se širi, pa verujem da ćemo imati jaka ograničenja još prilično dugo i da ćemo nastavu na našem univerzitetu držati preko interneta cele 2020. godine. Kako god, deca će sledeće nedelje krenuti u vrtiće, a nedelju dana posle toga najmlađi osnovci vraćaju se u školu. Moramo da vidimo kakav će to uticaj imati na stopu infekcije.“