Zvučne verzije književnih dela sve su popularnije, naročito među mladima koji ne skidaju slušalice. Naša sagovornica učestvovala je pre tri decenije u stvaranju tog sveta

Valeri Levi-Susan, gošća Molijerovih dana, studirala je uporedo ekonomiju i književnost na Sorboni. Od 1998. radila je kao direktorka marketinga i projekata u sektoru za kulturna dobra i izdavaštvo, pre svega u okviru literarnog kluba France Loisirs, gde je pokrenula digitalni projekat vezan za audio-knjige. Ta ideja dovela je do osnivanja Audioliba (pri izdavačkim kućama Hachette Livre i Albin Michel) čija je generalna direktorka bila od 2007. do 2023, objavivši u frankofonom svetu zvučne verzije preko hiljadu dela. Nosilac je ordena Vitez umetnosti i književnosti.

Čim smo je sreli, u društvu Sonje Filipović, urednice književnog programa Francuskog instituta – pomenuli smo stari reklamni plakat zalepljen u metrou, sa ciljem da se popularnim učini novi način pristupa romanima i pričama. Devojka džogira sa slušalicama u ušima, dok pored nje stoji krupna poruka: „Jutros sam trčala sa Stivenom Kingom!“

Pitali smo otkud da se upusti u takav posao; ima li dublji, privatni razlog… O prvim izdanjima, zadacima postavljenim pred glumce. O čitanju u pokretu, aktuelnim procentima, metalnoj intonaciji veštačke inteligencije. Takođe, podsetili na njeno stanovnište da ovde imamo posla i sa veštinom čitalačkog nastupa. Setili se Albaharijeve opaske da lep glas brzo dosadi. Zanimali: hoće li intimnost između odštampane stranice i ljudskog oka biti narušena.

Evo odgovora:

Igra vatrom

Pisci poput Kinga pišu krimiće dižući tenziju. Svake dve strane javi se sumnja, nešto se dešava. Odmah vas uvuče, probudi emociju i želju da saznate šta će se dalje dešavati. Trileri jesu najbolji način da se upustite u avanturu slušanja audio-izdanja. Navedenim sloganom hteli smo da poručimo da zvučna knjiga može da uđe u svakodnevicu i prodrma maštu – objašnjava Valeri Levi-Susan za Radar. Prvi veliki uspeh, pored Kinga, naravno, bio je 2010. Milenijum Stiga Lašona. Preskočili smo 10.000 prodatih primeraka u Francuskoj.

Spora konekcija

Pre dvadeset godina, u upotrebi su bili kompakt-diskovi. Imali smo sat vremena na raspolaganju. Doneli smo odluku da pravimo MP3, kompresujuću zvuk. Muzika predstavlja problem u tom postupku, ali kada govorimo o glasu, možete to da učinite, ne gubeći na kvalitetu. DVD izdanja imala su iste korice kao knjiga, da bi podsećala na štampu. Pokušali smo da ih prodamo u knjižarama, uz redovna izdanja. Cena je bila ista. Tražili smo čitaoce, pokušavajući da kažemo da to nije stvar samo za decu i slobovide, nego da svi mogu da čuju. U to vreme nije bilo digitalnih knjižara, bili smo na početku, bez net platformi. A internet je bio spor…

Slušaj, brate

Privukla me je najpre profesionalna prilika. Rekli su mi da postoji projekat, da bismo mogli da uspostavimo partnerstvo i lansiramo platformu. Zainteresovala sam se… Inače volim da pokrećem poduhvate, organizujem, povezujem ljude. Najbitnije, bila je to šansa da postanem izdavač. Brzo smo uvideli da nema previše audio-knjiga i da je ideja da načinimo katalog. Mogućnost da biram naslove, a oduvek volim da čitam, te još da radim sa dramskim umetnicima – ispostavila se kao veliki izazov. Strastveno me je obuzela. U mladosti sam slušala diskove. U Francuskoj jeste bilo audio-knjiga i čuvala sam ih u sećanju. Pamtila sam glasove. Recimo, Kiplinga… Moj brat nije puno čitao. Sećam se da sam mu pročitala Hiljadu i jednu noć. Shvatila da je slušao sa pažnjom. Odavno sam ja znala da je ovo poseban pristup. Fantastičan. I da funkcioniše. Kasnije sam potvrdila sa svojom decom. Jedan je sin mnogo čitao, drugi manje. Kazala sam mu: „Ako nećeš da čitaš, slušaj.“ Glas bi ga zaokupio. Važan element ukoliko se radi o predaji znanja. Presudno je što sam čvrsto verovala u budućnost zvučne knjige.

Čitalački nastup

Razmatramo li čitalački nastup – on zavisi od publike kojoj se obraćate. U studiju, na snimanju, treba da načinite odstojanje. Drugačiji je od javnog čitanja, jer tu ljudi očekuju spektakl i glumac se daje do kraja. Ne! Mi zamolimo da bude malčice u pozadini, da bi tekst bio u prvom planu. Glumica ili glumac moraju da pronađu ritam pisanja autora, da dišu sa njim. Svakako, ovo važi za fikciju! Snimamo i eseje, nefikcijska dela. Tu ulazi u ulogu profesora koji želi da prenese znanje. Čitanje mora da bude živo. Prisutan je reditelj, inženjer tona… Nije lako postići efekat.

Zamke ritma

Čula sam takav stav, ali ne izgovara uvek pisac najbolje ono što je napisao. Ređa rečenice u naročitom ritmu… Ne znači da je najmerodavniji i da se iskaže kroz zvuk. U većini slučajeva, glumac pokazuje raznovrsnost u načinu prezentacije da bi doneo glasove svih likova. Ponekad književnik jeste super izbor. Zavisi i od njega i od teksta. Pošto vam autor predloži da će sâm da čita, mi ne možemo odmah da ga odbijemo. Treba probati. Nakon sata obično uvidimo da li funkcioniše.

Veštačka inteligencija

Slažem se da veštačka inteligencija često ima metalni, monoton glas. Strašno napreduje, ali barem u fikciji neće zameniti improvizaciju kakvu donosi onaj koji čita. Najbolji dramski umetnici za naš posao jesu oni koji znaju da improvizuju i na sceni. Uzmu tekst i puste da ih napisano iznenadi. Onda slušaocu prenesu iznenađenje. Zašto ne reći da snimanje košta. Treba platiti inženjera zvuka, glumca, studio – izdavači će padati u iskušenje da pribegavaju veštačkoj inteligenciji i rezultat bi mogao da nas naposletku razočara.

Intimnost čitanja

Spomenuli ste – intimni čin čitanja. Bitan je. Ljudi koji ne vole audio-knjige ističu da hoće da čuju svoj unutrašnji glas. Zvučna verzija nameće drugi… Donesemo li taj glas mehanički, gubimo efekat intimnosti. Pisci danas pridaju pažnju ovakvim izdanjima. Ako sami ne čitaju, traže da odobre glas glumca. Žele da učestvuju u kreiranju.

Horor pandemije

Platforme su došle posle pandemije. Manje smo strimingovali. Očigledno, tokom krize uzrokovane virusom korona, imali smo veliko povećanje slušanja audio-knjiga jer su ljudi bili zatvoreni, a činjenica da su na nešto usredsređeni – imala je psihološki efekat. Od tog momenta, primećujemo liniju rasta. Tada su i izdavači besplatno nudili izdanja, knjižare su bile zatvorene. Okolnosti su doprinele digitalnom korišćenju knjiga. Sada je audio-knjiga odnela pobedu nad onom digitalnom. Više se sluša nego čita sa ekrana.

U pokretu

Slušalice objašnjavaju uspeh. Mladi su navikli da stalno nešto slušaju. Vi čitate sedeći, ležeći, u miru… A ovde pratite radnju romana i krećete se, koračate, trčite. Ima ljudi koji slušaju opuštajuće stvari dok rade nešto drugo. I onih sa željom da se koncentrišu, ostanu kod kuće. Poznajem crtače koji rade uz zvuk. Posebni delovi mozga aktivni su tokom različitih radnji.

Dajte brojke

Teško je doći do statistike. Platforme za preuzimanje ne daju brojke. U Francuskoj pravimo istraživanja, anketiramo ljude, ali nedostaju podaci s tržišta. Istraživanje urađeno ove godine pokazalo je povećanje od trideset procenata u odnosu na 2025. Naše pitanje bilo je da li ste slušali knjigu u poslednjih dvanaest meseci. Nismo daleko od dvadeset pet procenata! Velike su razlike kada je reč o uzrastu. Pogađate da slušanost raste među mlađom populacijom.

(Radar, 21. maj 2026)