Pločnik i prodirna tuga

Tomas Man: Tonio Kreger/Smrt u Veneciji, Rad, edicija „Reč i misao“, prevod Anica Savić Rebac, Beograd, 1965.

Kada su počele da se prodaju knjige iz kućnih biblioteka, izdanja iz Radove edicije „Reč i misao“ dobila su posebno mesto na pločniku. Naslovne strane crvenih korica, nekada dostupne gotovo svakoj porodici, sada poređane na ulici, jedna uz drugu, slivale su se niz pločnik kao nekakva jeziva metafora smrti srednje klase. Među njima bio je i Tomas Man, u prevodu Anice Savić Rebac, za 150 dinara. Na ovom primerku, koji na svu sreću ne otvara nekakva tuđa posveta ispisana krasnopisom, ili pak pečat porodične biblioteke, bile su podvučene dve rečenice. Prva, tačno na sredini 53. stranice, koja, poput drugih listova iz edicije „Reč i misao“, sazreva na neki poseban način. „Proveo je dan kao što je provodio i ostale, na pržini, u šumi, držao je knjigu na kolenima i žmirkao prema suncu.“ I druga, tačnije cela 39. i 40. stranica, sa onim odlomkom o povratku kući, „obilaznim putem“, kad Tonio Kreger ide „bedemom mlinova, i holstenskim bedemom“, čvrsto držeći šešir „na vetru koji je šuštao i škripao u drvetima“, kroz strmu vetrovitu ulicu, ka domu svojih roditelja. Sa srcem koje kuca u strepnji da bi otac mogao da izađe iz nekih vrata u prizemlju, u kaputu, s perom iza uha – sin kuće stupa na moćne stepenice. Međutim, na vratima pronalazi jedino pričvršćenu belu pločicu na kojoj piše „Knjižnica za narod“. Prolazeći kroz sobe svog nekadašnjeg doma, pregledajući zbirku knjiga, Tonio Kreger vidi slike prošlog života svoje porodice. (Prethodni vlasnik ove knjige podvukao je cele dve strane, sve do rečenica: „Orah... Njega prostreli prodirna tuga.“) Čitamo knjige kupljene na ulici, trudeći se da se ne zadržimo na mestima koja su obeležili njihovi nekadašnji vlasnici. Pokušavamo da ne pratimo njihove tragove dok koračamo pločnikom.

Mića Vujičić (Blic, 22. januar 2012.)