Izložba
Oto
Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan,
u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, upriličena
povodom sto dvadeset godina od njegovog rođenja, vratila nas je među
korice knjige Susreti
sa mojim vremenom.
Bihalji opisuje kako je 23. maja 1953. bio gost u kući Tomasa Mana:
„Svetla soba visoko nad jezerom, dobar čaj i minijaturni sendviči
(…) Žena i kćer bdiju nad njim. Žena sa više popustljivosti,
kćer sa strogošću, kao da je on lako lomljiva posuda koja se mora
čuvati za čovečanstvo.“
Autor
pogovora za naše prvo izdanje ovog klasika, interesuje se za pitanje
uticaja vremena i afiniteta tokom pisanja Čarobnog
brega,
romana objavljenog 1924. Pita ga da li je u to doba čitao Prusta:
– Znam
na šta mislite – odgovara pesnik. – Na ekskurs o vremenu. Ali
tada još nisam poznavao Prusta.
– Postoji
izvesna istovremenost u epohi – kaže Erika Man. – I nije
slučajno, oče, što te ponekad stavljaju uz bok Prusta i Džojsa.
– I
Prust i Vi – dopunjavam – čitali ste Bergsona. Tu leži novo
osvetljavanje trajanja, novo osećanje vremena.
– Tačno
– odgovara Tomas Man. – Voleo sam da čitam Bergsona, naročito
njegovu Stvaralačku
evoluciju.
Mnogo docnije sam došao do Prusta, čiju senzibilnost cenim. Od
mnogih sitnih detalja, koje slaže kao mozaik, on stvara čudnovato
zgusnutu sliku vremena koja osvetljava glavnu liniju razvitka…
(Radar, 19. decembar 2024)