„Pokušavam
da gotovo ’neracionalno’ pristupim knjigama“ – rekao nam je
ranije Filip Klodel (1962), francuski književnik koji je upravo
postao novi predsednik Akademije Gonkur. „Zanima me kako dela ulaze
u mene i šta u meni bude. Ima onih koje čitate sa zadovoljstvom, a
zaboravite posle dva dana. Druga se čitaju teško, neprijatno je,
ali idete napred. Zatvorite knjigu, ne znate šta mislite o njoj, ali
sledećih nedelja, meseci, godina, još uvek radi u vama. Eto, to
tražim: način na koji delo ispuni,
koliko dugo ostane.“
Pisac
tridesetak naslova (romana, novela, pripovedaka, pesama, drama), te
scenarista i reditelj četiri igrana filma (dobitnik Cezara, Bafte) –
predaje i književnost i scenario. Član žirija za dodelu Gonkurove
nagrade postao je 2012; pre pevao u pank bendu. Putuje, svira gitaru,
planinari, voli triatlon, fotografiju. Ode i na pecanje.
Romani
Sive
duše (Narodna
knjiga, 2005; prevod: Petar Mišović), Brodekov
izveštaj
(Laguna, 2008; prevod: Gordana Breberina) – počinju dolaskom
neznanca u malu, zatvorenu sredinu gde će obaviti nekakvu „istragu“.
Tema koja se ponavlja…
No,
ovde donosimo fragment iz Zveketa
ključeva
(Narodna knjiga, 2006; prevod: Olivera Jezdimirović), te vrlo kratke
proze u kojoj pripoveda kako je redovno ulazio u zatvor da robijašima
predaje književnost:
„Jedna
manja grupa zatvorenika redovno se okupljala da bi snimala tekstove.
U pitanju je bilo stvaranje neke vrste fonoteke za slepe. Ponekad sam
zamišljao slepe kako slušaju te glasove, glasove koji su i sami na
neki način bili slepi.“
(Radar, 23. maj 2024)