Lakoćom morskih stvorenja
Ivo Andrić: Priče o moru, Laguna
Između plavih korica nalaze se Andrićeve pripovetke o moru. U njima nas čekaju stenovite obale, hladovina letnjeg jutra i doručak na terasi sa pogledom na more. Bleštavi mir, usamljeni zrikavac iz hotelske bašte i otrgnuti povik sa obale. Lak burin, zatvorene drveni kapci i Toma Galus koji povazdan go leži, šeta, peva ili čita pri lampi. Topla struja i hladni talasi. Ulje i so.
Da ne zaboravimo „Ženu na kamenu“. Statuarno ispruženu Martu L, kako opisuje Andrić opersku pevačicu na letovanju, u njenoj četrdeset osmoj godini. „Popevši se na stenu sa koje je krenula, gledala je sa lakim čuđenjem dve nehatno bačene sitne sandale i spustila se (lakoćom morskih stvorenja) ničice na svoj narandžasti veliki otirač, kao da ga je tu neočekivano našla.“
Lakoćom morskih stvorenja – recite naglas društvu koje leži na vrelom kamenu ili sedi u malenom čamcu, ukoliko poželite da se pohvalite kako poznajete morske priče velikog pisca. Ukrcajte se još jednom kao slepi putnik među najbolje pripovetke, skrivajući iscepljeni list sa ovom instant kolumnom na kojoj ste sigurno ostavili trag – nekoliko kapi ulja za sunčanje.
Ne zaboravite ni onaj jedan taman i ognjen talas koji stiže da obuhvati „Robinju“, kao ni težak zadah mora i natrula voća koji oseća Toma Galus u svojim zanosima i stradanjima. Alfreda Norgesa, austrijskog profesora, i njegovu ženu Anu, iz pripovetke „Letovanje na jugu“, koje dočekuju teška sparina i sitne neprijatnosti, ali koje sve više obuzima čudesna morska lepota, pa ih sve uzbuđuje (obična cigareta opija kao strast i zamara kao podvig).
„Ništa se više ne protivi čoveku. Ne važi više zakon teže ni stare mere i ocene za razdaljinu i tvrdoću predmeta“, zapisuje Ivo Andrić čiju fotografiju nalazimo iza plave korice. Dok ga posmatramo kako stoji kraj klupe pod palmom, preplanulog lica, u lakim, belim pantalonama i košulji čija su gornja dugmad otkopčana, čini se da nam je veliki i zagonetni pisac jedan korak bliži. Ili je to samo maštanje koje na moru uzima sve više maha.
Mića Vujičić (Blic, 5. avgust 2012.)