Prevodilac Bojan Savić Ostojić radi na prevodu knjige Sveske Emila Siorana. U pitanju su beležnice koje je filozof vodio između 1957. i 1972, a koje je posle njegove smrti pronašla i priredila partnerka Simon Bue.

„U tim zapisima, iako reflektuju i svakodnevne prilike, nema ipak ničeg dnevničkog. Sveske su radionica fragmenta, Sioranova vežbanka iz francuskog. One su ujedno skladište iz kojeg je crpeo materijal za knjige namenjene objavljivanju i matrica za njihovu strukturu, baziranu na fragmentu i heterogenosti.”

Na jednom mestu beleži da ni Bog ne bi umeo da stavi tačku na njegove protivrečnosti.

„Između komentara savremenika, osvrta na sopstvene bolesti i generalno zajedljivog tona koji je postavio kao sopstveni standard, najviše volim one fragmente u kojima se oteo sopstvenoj cenzuri i gde je u žaru trenutka samog sebe prikazao u ne baš povoljnom svetlu”, dodaje Bojan Savić Ostojić. „Čitalac treba da zna da ga ovde čekaju i vedri momenti, poput ovog iz jula 1965: ’Primetio sam koliko mi je lakše kad u svojim žutim minutama imam neku gramatiku pri ruci.’”

Donosimo nekoliko misli iz te knjige, uz napomenu da će izdanje biti objavljeno 2025. u Službenom glasniku:

Pročitao knjigu o padu Konstantinopolјa. Pao s gradom.

Želјa da zaplačem nasred ulice! Nosim u sebi demona suza.

Biti nezaposleni tiranin.

(Radar, 11. mart 2024)