Pre početka treće sezone serije čiji su junaci vlasnik medijske imperije i njegova deca, publicista Frenk Rič, producent i jedan od kreatora ove drame, otkrio je NIN-u da su čitaću probu pilot-epizode imali na dan izbora, ne sluteći tog prepodneva 2016. da će Tramp postati predsednik
U ponedeljak, 18. oktobra, na kanalima HBO i HBO GO, počela je treća sezona serije Naslednici (Succession). Nove epizode drame Džesija Armstronga svakog ponedeljka otkrivaju kako se Logan Roj, vlasnik velikog medijskog i zabavog konglomerata, u tumačenju Brajana Koksa, posle osamdesetog rođendana, bori sa tri sina i ćerkom. Svaki član te vrlo nesposobne i razmažene ekipe uveren je da treba da preuzme komandu posle očevog povlačenja iz firme. Onaj što se ne otima – ima želju da postane predsednik! Ožalošćena porodica na drogama, pojednostavljeno govoreći, s tim da ovde još uvek niko nije umro.
Nakon što ga je odmetnuti sin Kendal (Džeremi Strong) doveo u bezizlaznu situaciju, prva epizoda trećeg ciklusa prikazuje Logana u povlačenju. Očajnički pokušavajući da sačuva porodične, političke i finansijske saveze, gazda stiže čak do naših krajeva, menjajući avione, a novu strategiju smišlja u sarajevskom hotelu. S njim su glavni saradnici (ne zna se kome manje veruje), te ćerka Šiv (Sara Snuk) i sin Roman (Kiran Kalkin), zainteresovani za presto. Konor (Alan Rak), inače izdvojen na ranču, drži se po strani. Zanosi se idejom da postane prvi čovek Amerike.
Gledaoci i novinari, govoreći i pišući o Naslednicima, istovremeno pominju Kralja Lira i Ruperta Mardoka.
„Rekao bih da postoje dva razloga“, kaže Frenk Rič, izvršni producent i jedan od tvoraca serije, u razgovoru za NIN. „Odnosi između oca i dece, i svađe između braće i sestara kakve je stvorio Šekspir, naprosto su večni. Neizbežno se ponavljaju u popularnoj kulturi, naročito ukoliko je dotični otac na čelu carstva, a deca žude da ga naslede. Drugi razlog jeste Brajan Koks, sjajni šekspirovski pozorišni glumac. Pored svojih uspeha na ekranu, bio je legendarni Lir (čak je napisao memoare o oblikovanju te uloge). Sve note po kojima je igrao Lira prisutne su u njegovom izvanrednom Loganu Roju.“
Rojevi opako „menjaju“ glagol misliti: mislim, šta zapravo mislim, šta bi trebalo da mislim. Hipokrizija jeste srce drame. Zapažamo potez kamere koji bi mogao da sugeriše da junaci paralelno žive u dve realnosti. Najpre slažu, pa onda na trenutak ostanu neprijatno sami. Neprekidno nešto kriju. Telefoniraju u avionskom klozetu. Prisluškuju tuđe razgovore. Znaju li za bilo kakav sistem vrednosti... Dobro je ako uopšte razgovaraju bez advokata. Nije se skoro tako umetnički vešto psovalo na televiziji.
„Pokušavamo da delimično dramatizujemo dve stvarnosti naših likova: njihovo privatno i njihovo javno ja“, objašnjava naš sagovornik. „Licemerje je neizbežno i sveprisutno, kao što i jeste među gospodarima mnogih moćnih korporacija. Ali u našim junacima ima više i od toga: i privatno, oni su često neiskreni i nepošteni, lažu kod kuće onako kako lažu na senatskom saslušanju zbog nekog skandala u korporaciji. Ako nisu nepošteni, onda su izgubljeni, bez čvrstih vrednosti i centra za emocije.“
Pretpostavljamo da je bilo teško snimiti treću sezonu. Sve loše osobine protagonista dovedene su do krajnjih granica. Nema dalje! Zavist, glupost, pohlepa. Najbolji razlozi da se ovoliko vežemo za negativce.
„Volim da ljudi sami vide novu sezonu i donesu sud o tome gde će junaci i priče završiti. Posebno ću istaći da nije bilo lako praviti TV seriju tokom pandemije. Počeli smo snimanje u Njujorku u novembru 2020, sa striktnim ograničenjima vezanim za kovid. Ponosni smo što smo uspeli, uprkos opasnostima, a da se pritom niko nije ozbiljno razboleo. Moram da kažem da nas je duboko pogodila smrt Marka Bluma, odličnog glumca koji je igrao Bila, direktora kruzera Vejstar u prve dve sezone. Umro je od korone u martu 2020, na početku pandemije, pre nego što smo počeli produkciju.“
Frenk Rič je konsultant na kanalu HBO od 2008. Reč je o jednom od najvećih savremenih američkih novinara i publicista. Bio je čuveni pozorišni kritičar Njujork tajmsa od 1980. do 1993. Sve do 2011. pisao je kolumnu, radeći istovremeno posao savetnika urednika kulturne rubrike i saradnika nedeljnog Magazina.
Opširnim kolumnama vratio je u list prostor za novinski esej, inspirišući čitavu generaciju mlađih novinara. Vesli Moris, aktuelni (i dvostruki) dobitnik Pulicerove nagrade, za koju je Rič isto nominovan dvaput, ne krije da je odrastajući čitao Margo Džeferson i Frenka Riča. Temama i sam pristupa panoramski. Fenomen iz kulture dovodi se u vezu s društvom koje ga konzumira. Oslonac su knjige, filmovi, predstave, istorija, politika. Ne zaboravlja se udeo autobiografskog.
Kažemo četvorostrukom dobitniku Emija (jednog za Naslednike, tri za Potpredsednicu) da će stari čitalac teško odvojiti od serije njegove eseje objavljene u poslednjih trinaest godina u magazinu Njujork. Bilo da na komemoraciji povodom smrti Tima Raserta, voditelja emisije Meet the Press, vidi kraj stare ere, razmišljajući šta će se te 2008. promeniti u svetu novinarstva, ili oštro profiliše ljude iz Trampovog okruženja, s rableovskim apetitom inventarišući skandale Klintonovih – sve skupa jeste sočan prikaz društva na čijem tlu cveta izmišljena porodica Roj.
Ne misli da su britanski i američki scenaristi svesno utkali ovu vrstu pristrasne političke atmosfere, osmišljavajući Naslednike.
„Pilot-epizoda bila je napisana pre Trampove pobede na izborima 2016. Zaista slučajno, čitaća prepodnevna proba pilot-epizode bila je baš na dan izbora, kada su, usudiću se da kažem, svi prisutni pretpostavljali da će pobediti Hilari Klinton. Snimajući pomenutu epizodu nedugo posle toga, svi smo počeli da primećujemo delić Trampa u Rojevim dečacima, ali to je bila neplanirana slučajnost. Volimo što je naša serija fikcija. Međutim, sigurno da postoji kulturno-ekonomska atmosfera u Naslednicima koja nije ograničena na Ameriku, ili čak strogo na sadašnjost: tokom većeg dela moderne istorije Zapada, medije su osnivali i posedovali superbogati tajkuni, sposobni da prilagode čitavu kulturu svojim hirovima i sebičnim potrebama.“
Čuli smo da nije lako snimati u doba pandemije, ali nas kopka hoće li svi ovi tragični događaji promeniti maštu i naš pristup fikciji. Komisija za 11. septembar posvetila je posebno poglavlje imaginaciji. Saopštavamo Frenku Riču koliko je zanimljiv komplet NIN-ova objavljenih u godini sletanja čoveka na Mesec. Puno se komentara tadašnjih političkih ili kulturnih događaja završavalo ogradom da će sve biti drugačije čim čovekova noga kroči na površinu Meseca.
Da li je bilo tako? U aprilu 2020. pušteni su zvanični snimci neidentifikovanih letećih objekata. Digla se velika prašina? Na kablovskoj se i ovog časa repriziraju emisije o posetama vanzemaljaca, nudeći stare ispovesti svedoka koji su ih videli al` im još ne verujemo. Kao da se ništa u međuvremenu nije dogodilo! Izgleda da su nam tipovi iz takvih dokumentaraca intrigantniji od svemiraca. Usred leta, više je ljudi gledalo da u osvetljenu sobu ne uleti neki komarac. Sićušni „svemirski brodovi“ tretirani su poput papadača.
„Svakako da će biti nekih dela koja će se direktno baviti uticajem pandemije. Upravo sam sad pročitao knjigu Garija Štajngarta Our Country Friends, koja će uskoro biti objavljena. U njoj je pandemija moćna kulisa. Štajngart je briljantni američki romanopisac koji je takođe jedan od scenarista Naslednika. Biće i drugih dela, samo što će teško dosegnuti ovaj kvalitet. U svakom slučaju, dugoročni uticaj pandemije na maštu i na dela fikcije nije moguće predvideti. Barem u Americi, 11. septembar je odmah svuda opisan kao `dan posle kog ništa neće biti isto`. Ipak, dvadeset godina kasnije, ne vide se neke velike promene, uključujući umetnost.“
Stvari slično stoje i s medijima. Naslednici prikazuju medijske dinosauruse i njihove smicalice što neće lako nestati. Šta da čini u toj frci neko ko tom svetu ne pripada? Da digne glas ili da se uklopi... Nije loše zagledati se u karakter Grega Hirša, daljeg rođaka Rojevih, kome se osladi da postane deo porodice. Nikolas Braun glumi ga savršeno, u čitavoj nespretnosti i zbunjenosti. Igra kao da je glumu učio od Rahele Ferari – ističemo u pismu Frenku Riču, uz kratku definiciju njenog izraza kakvu je dao Jovan Hristić. Nepogrešivo odmeravajući komičku stilizaciju i neposrednu životnu uverljivost... Hiršova moralna savitljivost mogla bi da bude upozorenje.
(NIN, 21. oktobar 2021)