Nin
Ani Erno, dobitnica Nobelove nagrade: Vreme kao glavni lik

Nagrađena književnica rekla je svojevremeno za NIN kako je odavno želela da napiše priču o ženi koja je istovremeno izdvojena iz istorije, iz kretanja svoje generacije, i uronjena u njih

Kada smo prošlog četvrtka čuli da je Ani Erno dobila Nobelovu nagradu za književnost, setili smo se kako nam je rekla pre nekog vremena, u intervjuu za NIN, s koliko je emocija 1984. primila priznanje Renodo. „Ta knjiga Mesto posvećena je mom ocu i klasnom jazu koji se javio između njega, radnika i mene, studentkinje. Ponešto od toga smo popravili, ali prekasno.“

Komitet nije slučajno u saopštenju pomenuo lična sećanja i kolektiv! Od sedamdesetih do danas, ona hrabro seče po sopstvenom životu, težeći da sintetizuje zamenice ja i mi, koškajući treće lice.

U delu Journal du dehors, svojevrsnom „dnevniku“ s ulice, sažeto zapisuje šta čuje i vidi napolju; obraća pažnju na gestove ljudi što ih slučajno samo jednom sretneš u životu. Pored opisa doživljaja iz supermarketa, rečenica uhvaćenih u prolazu ili grafita prepisanih sa zida, ispisuje sledeći fragment:

„Kupila sam časopis Mari-Kler na stanici Vil Nuvel. Horoskop za ovaj mesec: Upoznaćete divnog čoveka. Nekoliko puta u toku dana zapitala sam se da li je to baš ovaj čovek s kojim upravo razgovaram.“

S tim da odmah dodaje komentar u zagradi: „Pišući ovu stvar u prvom licu, izlažem se svakojakim primedbama, kojih ne bi bilo da sam napisala: `zapitala se da li je to baš ovaj čovek s kojim upravo razgovara`. Treće lice, on/ona, to je uvek drugi, koji može da se ponaša kako god želi. `Ja` sam ja, čitalac, i nemoguće je — ili nedopustivo — da čitam horoskop i ponašam se kao neka glupačica. `Ja` posramljuje čitaoca.“

Podvukli smo odlomak objavljen 1993, jer na vrhuncu opusa pod naslovom Les Années (Godine) iz 2008 – ja ne prelazi u treće lice, nego u mi.

„Sve što sam napisala potiče iz mog životnog iskustva, iz onog što sam videla, proživela, iz svega što i dalje proživljavam; u tom smislu, poreklo i tematika moje literature jesu autobiografski. Međutim, nije mi cilj da pišem o sebi, niti da opisujem sopstveni život“, kazala je pre tri leta za NIN. „Služim se svojim životom i onim što mi se desilo kao društveno biće, kao žena, koristim to kao polje za istraživanje da bih na svetlost dana iznela određenu istinu. Ja koje koristim jeste reč koja u jednakoj meri označava drugog koliko i mene samu. U knjizi Godine, ja se ne pojavljuje, umesto njega nalazimo reči mi, oni ili one, pošto sam sigurna da nas definiše zajednička istorija.“

Journal du dehors pisala je sredinom osamdesetih nakon što se preselila u novo naselje s betonskim fasadama, udaljeno četrdeset kilometara od Pariza – u „mesto lišeno istorije“ kakvu obično poseduje provincija.

Šta činiti tu gde prošlosti i sećanja „nema“?

Proza – nastala u vreme kada je njenu majku ophrvala Alchajmerova bolest, gubitak pamćenja – bila je pokušaj da se kroz seriju „snimaka“ svakodnevne rutine nepoznate zajednice prenese stvarnost epohe, te ostane u dodiru sa njom.

A Godine, sa svim „fotografijama“ i spiskovima, pesmama, sloganima, brendovima, reklamama, starim radio-vestima – nisu ništa drugo do najistaknutija tačka te igre.

„Odavno sam želela da napišem priču o ženi koja je istovremeno izdvojena iz istorije, iz kretanja svoje generacije i uronjena u njih. Naime, imam osećanje da su razne epohe prešle preko mene u jednakoj meri kao što sam ja prošla kroz njih. Uspela sam da konkretizujem tu zamisao čim sam odlučila da prikažem tok godina na osnovu kolektivnog sećanja, naročito u onom vidu u kojem se iskazuje prilikom prazničnih obeda, i da uključim u tekst opise ličnih fotografija od vremena mog detinjstva do onih godina koje ću imati kad završim knjigu. U poređenju s autobiografijom, radi se o pripovednoj formi izvrnutoj naopako, a jedini `lik` u tekstu jeste vreme.“

(NIN, 13. oktobar 2022)

среда, 20. септембар 2023.

Autor romana Zatvoreno zbog odmora, koji će svoju knjigu predstaviti 23. i 24. septembra u Beograd
среда, 9. август 2023.

U priči o istočnom Jadranu zanimaju me ciklusi potražnje i propasti. Nismo imali uticaj na filokse
среда, 14. јун 2023.

Slično glavnom junaku najnovijeg romana Unuka, došao sam u Berlin 1964, otišao na „Susrete nemačke
среда, 7. јун 2023.

Dobitnik Gonkurove nagrade govori za NIN o svojim knjigama Rat siromašnih i Častan izlaz, koje se