Tokom marta, u Institutu Servantes, održana je izložba pozorišnih plakata Nikoline Radulović Velić, nastalih između 2014. i 2022. godine za potrebe različitih producentskih kuća u oblasti scenskih umetnosti u Kantabriji. Upitali smo grafičku dizajnerku i ilustratorku, koja se školovala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a od 1997. živi i radi u Santanderu – kako nastaje jedan njen rad.

„Sve počinje čitanjem dramskog teksta. Sledi istraživanje, ukoliko je potrebno i razgovor o komadu sa rediteljem, dramaturgom, gde razmenjujemo ideje i utiske“, kaže nam Nikolina Radulović Velić. Posle toga prelazi na dizajn i realizaciju, s tim da je obično sve već definisano kada dođe do tog trena.

„Treba uzeti u obzir komad, ideju, senzibilitet autora, naravno, i publiku kojoj je delo namenjeno. Svaki komad zahteva drugačiji pristup. Od toga zavisi izbor tehnike. Da li ću koristiti fotografiju, ilustraciju, kolaž, ili ću se služiti samo bojom i tipografijom.“

Šalje nam svoj najnoviji plakat, namenjen teatarskom festivalu čije je otvaranje bilo sredinom marta, da ga ovom prilikom objavimo u NIN-u, pa primećujemo da je to već prepoznatljiv, izgrađen autorski glas. Kolaž, crtež, karikatura, preciznije „poruka“ – oštrica kakvu karikatura jasno prenosi – bitni su elementi poetike naše sagovornice, dobitnice Gran prija „Zlatno pero Beograda“, te Međunarodnog bijenala ilustracije za 2021.

„Grafički dizajn je arhitektura informacije, dakle, plakat jeste nosilac te poruke koju želimo da prenesemo. Ako nema poruke, pred nama je isključivo prazna estetika. Koristim mešovitu tehniku, kombinaciju starih fotografija, digitalne i analogne ilustracije. Rezultat je vrsta kolaža koji se u poslednjih nekoliko godina pretvorio u osnovu mog umetničkog izraza. Njime pokušavam da pronađem značenje i smisao svega što me okružuje. Novi rad je uvek prilika za eksperiment, provokaciju; prepuštanje igri, humoru i višestrukim interpretacijama.“

(NIN, 13. april 2023)