Prorok, utopista, ezoterik, mislilac, ideolog, pesnik, kritičar...
Zbornik koji je uredio Slobodan G. Marković otkriva biografiju i delo čoveka
koji je rešio da promeni čovečanstvo
Čita se kao roman! Tako bismo
ukratko najbolje preporučili zbornik A
Reformer of Mankind: Dimitrije Mitrinovic between Cultural Utopianism and
Social Activism (urednik: Slobodan G. Marković; izdavači: Fakultet
političkih nauka i Zepter Book World) – da nas i dalje ne kopka pronicljiva
opaska američkog pisca Danijela Mendelsona.
Na početku još uvek aktuelnog
talasa „autofikcijske književnosti“, Mendelson zaključuje u Njujork tajmsu da
je najveća pohvala koju ste mogli da dobijete usred prethodnog buma
memoaristike bila upravo pomenuto poređenje s romanesknim delom.
Međutim, ima stvarnih „likova“,
poput Dimitrija Mitrinovića (1887–1953), za čiji bi životopis korice romana
možda bile previše tesne. Marković ne navodi slučajno u prvoj rečenici da ovaj
čovek, povezan s Mladom Bosnom, ostaje enigma.
S druge strane, Endru Rigbi,
nakon sakupljanja materijala za njegovu intelektualnu biografiju štampanu 1984,
ističe kako nikada nije osetio da ga je zaista „upoznao“ kao ljudsko biće, te
da ostaju nerazrešene brojne misterije. Intrigira što Rigbi razlog pronalazi u
sopstvenom – „nedostatku mašte“.
Istražujući pet decenija docnije
grupu okupljenu oko Mitrinovića tridesetih godina prošlog veka u Londonu, na
traci beleži ispovest učesnika tih neobičnih okupljanja. Zar smisao nije u tome:
izgraditi u mislima novu realnost i podeliti je s nekim ko o njoj ništa ne zna?
Napraviti poredak u kome vladaju jedinstvo, jednakost, tišina, praštanje; gde
nema nasilja, mržnje, propagande, ali ni kazne...
Imaginacija? Stvarnost?
Priređivač zbirke eseja s
konferencije održane 2021. ne stavlja slučajno na njen početak izlaganje Vesne
Goldsvorti o čoveku koga je „Ivo Andrić zvao Mita Dinamita“. Skrećući pažnju na
činjenicu da je neuobičajeno prisutan u javnosti Velike Britanije, gde je živeo
od 1914. do 1953 – književnica otkriva da je ponovno proučavajući opus D. H.
Lorensa, za potrebe teksta o Ljubavniku
ledi Četerli, pronašla mesto u Lorensovoj prepisci na kome pominje – Mitu!
Engleski pisac poručuje prijatelju što je slušao Dimitrijevo predavanje o Meštroviću:
„... kazuj mi o Mitrinoviću, izveštavaj o njegovim godinama, pojavi, profesiji,
istoriji.“
Stručna monografija, s naslovom
koji sugeriše da su savremenici mogli gledati tog „reformatora celog
čovečanstva“ kao utopistu, sanjara, vizionara i društvenog aktivistu – odatle
jeste, „metaforički“ govoreći, svojevrsni odgovor D. H. Lorensu.
Rođen u mestu Donji Poplat, u
Hercegovini, završio je gimnaziju u Mostaru, uključivši se rano u intelektualni
život, sarađujući istovremeno i sa časopisom Bosanska vila i sa Mladom Bosnom –
neko će reći da je bio njen ideolog. Filozofiju je studirao u Zagrebu,
povremeno odlazeći u Beograd, na predavanja Branislava Petronijevića, ali i u
Beč.
Treba pogledati papir s njegovim
beleškama, samo jednu od fotografija u ovom bogato opremljenom izdanju. To je
svojevrsni palimpsest ispisan krasnopisom; nemirni duh zapisuje teze,
drugačijim otiscima mastila, stvarajući utisak da misli dolaze iz različitih
slojeva vremena.
Zaslužio je da po njemu nazovu
posebnu vrstu eklektike! Ulica? U njoj bi ljudi začas zalutali...
Pre boravka i Rimu i Minhenu,
zainteresovan je za psihologiju, futurizam, ekspresionizam, indijsku
filozofiju, ezoteriju. U ratom zahvaćenoj Britaniji, pošto se prethodno zalagao
za ujedinjene Južnih Slovena, ključne reči postaju kosmopolitizam i pacifizam.
Očigledan je uticaj moderne
nemačke i francuske filozofije, ruske i evropske literature, teozofije,
teološke literature, anarhista...
Pitanje proždrljivog eklektičkog
pristupa postaje još sočnije kada nam Slobodan G. Marković upečatljivim
detaljem približi London između dva rata. Štampani oglas – najava predavanja –
pokazuje da psihoterapeut i guru, u onom vremenu, pripadaju istoj kategoriji
zanimanja.
Među velikanima, poput
Kandinskog, ne zanemarujemo susret sa Valeri Kuper, vlasnicom plesnog studija,
posle koga postaje potpuno fascinirana Mitrinovićevom pojavom i otvara mu
mogućnost da stvori novi kružok. Taj susret zamišljamo slično eksploziji, nalik
sastanku sa Polom Selverom, stručnjakom za čehoslovačku književnost. Jedva da
su se rukovali; Selver primećuje da je skoro izgubio svest, svestan Mitinog
prisustva.
Dragana Mihailović piše da je
odabrao 2.200 naslova (oko 2.800 tomova) od ukupno 6.000 knjiga iz lične
biblioteke dotle smeštene u Ričmondu i zaveštao ih beogradskoj Univerzitetskoj
biblioteci. Kolekciju čine dela o filozofiji, etnologiji, antropologiji,
orijentalistici, umetnosti, ezoteriji, mitologiji, psihologiji, religiji.
Uključujući hijeroglife, gramatike i rečnike kineskog, asirskog,
staroegipatskog, japanskog, staropersijskog, koptskog, sumerskog i tibetanskog
jezika, te sanskrita. No, tu su raritet baš Mitrinovićeva gotovo izgubljena
sabrana dela koja je priredio Predrag Palavestra, a štampala sarajevska
Svjetlost 1991, na početku rata u Jugoslaviji.
Dakle, lako je prisvajao
raznovrsna učenja, i još lakše ih odbacivao, ukoliko bi zaključio da nemaju
snagu za potpunu reformu društva. Želje pritom nisu bile male! Hteo je da okupi
sve kosmopolite, čak neistomišljenike, koji bi kulturnom i duhovnom reformom,
nikako politički i nasiljem, sasvim promenili čovečanstvo, ujedinili ga, tako
da svaki pojedinac bude odgovoran za čitav svet.
Endru Rigbi navodi da članovi
grupe nisu isključivo učili jezike i narodne priče iz drugih zemalja, već
takođe upoznavali jela i vina iz različitih krajeva po londonskim restoranima.
Slušali su ploče i obilazili muzeje.
Mašta? Realnost?
Bez sumnje, naučna monografija A Reformer of Mankind: Dimitrije Mitrinovic
between Cultural Utopianism and Social Activism – „čita se kao roman“. Uz
to otkriva koji su ga slavni jugoslovenski pisci pretvorili u pravog književnog
junaka.
Naročito je zanimljivo što ideje
o ujedinjenju Evrope i svečovečanskom parlamentu nacija iznova otvaramo u
postbregzitovskim godinama, dok traje rat u Ukrajini. Pojedini naizgled čudni
stavovi proroka, utopiste, ezoterika ili učenjaka koji nije bio ništa od svega
toga, probijaju sa starih papira do naše svakodnevice. Linija iz prošlosti ne
vodi jedino do hipika, računajući da je Mitrinovićev učenik bio i Alan Vots.
(NIN, 20. april 2023)