Džumpa Lahiri, književnica rođena
1967. u Londonu, kao ćerka indijskih imigranata, koji su se ubrzo preselili u
Ameriku, danas živi u Rimu i piše na italijanskom. Prebivališta (izdavač: Laguna; prevod: Senka Jevtić), roman
sačinjen od pedesetak kratkih proznih zapisa, njena je prva knjiga napisana na
tom novom jeziku: meditativna i zavodljiva zbirka fascinacija iz svakodnevice. Naratorka beleži u italijanskom gradu
šta primećuje „Na pločniku“, „Na ulici“, „U kabinetu“, „Na trgu“ – da navedemo
tek nekoliko naslova – primećujući da se jedan od njih, „U sebi“, ponavlja tri
puta, deleći ovih 150 stranica na tri gotovo jednaka dela.
Pored ta tri svojevrsna stuba,
temelj proze predstavlja priča o neukorenjenosti i samoći, ovde izvedena još veštije
nego u Tumaču bolesti (1999), prvencu
Džumpe Lahiri, nagrađenom Pulicerovom nagradom. Najpre zato što preciznim
iskazom, ostavljajući katkad reč na kraju rečenice, izdvojenu iza zareza – kao
da želi da i njome dodatno podseti na usamljenost – ona uspešno spaja
svakidašnje i univerzalno, prolazno i večno, bilo da na trotoaru, tokom šetnje,
junakinja-spisateljica naiđe na spomen-ploču, osećajući se korak dalje „za
mrvicu manje živa“, ili da posmatra senke prolaznika što se oslikavaju na zidu
duž reke. „Izgledaju poput utvara koje se izvijaju u nizu, pokorne duše koje
prelaze iz jednog sveta u drugi.“
Cela Prebivališta izdeljena su malim granicama
i zonama, svejedno da li se naratorka
nalazi u muzeju posvećenom antikvitetskim kućama, gde strankinja leže na klupu,
uklapajući se u postavku, ili da kod psihoterapeutkinje, iz ordinacije,
naslućuje život „iza vrata“ koji ova deli sa svojom porodicom.
Bazen ima osam odvojenih traka,
ali onako kako na plaži, na suncu, ne uspeva da pobegne iz senke tuđih života,
tako i u vodi mora da upije gubitke i nesreće stranaca. Ti neobični dodiri,
pogotovo scene u kojima na sebe projektuje tuđe sudbine, te susret s majkom i
odlazak na očev grob – jesu ključna mesta romana, na čijim poslednjim
stranicama, na ulici, prati tuđinku, „moju dvojnicu“, u pitkoj a izuzetno
dubokoj igri identitetima, prostorom i – ogledalima.
(NIN, 20. april 2023)